Oružjem protiv krijumčara ljudi

Nekoliko članica Evropske unije je, pod vođstvom Velike Britanije, podnelo je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Predlog rezolucije za borbu protiv krijumčarskih bandi u Libiji. Rezoluciju je članicama tog najvišeg tela svetske organizacije predstavila lično komesarka EU za spoljne poslove Federika Mogerini. O toj rezoluciji najpre će se otvoriti neformalna diskusija. Mogerini je, nakon posete Kini, uverena da joj je pošlo za rukom da za tu rezoluciju privoli i vladu u Pekingu koja je ranije bila skeptična. Iz krugova italijanske diplomatije, saznaje da bi rezoluciju mogla da podrži i Rusija. I Kina i Rusija, kao stalne članice Saveta bezbednosti, moraju da podrže rezoluciju.

„Objava rata“

Evropska unija je na samitu na vrhu 23. aprila postigla dogovor da ubuduće ciljano traži i uništava brodove ispred obale Libije koji su namenjeni za krijumčarenje ljudi u pravcu Italije. Za to je, prema međunarodnom pravu, Evropskoj uniji potreban mandat Ujedinjenih nacija. Ona želi da joj se, u skladu sa članom VII Povelje UN, odobri da „preduzme sve moguće mere kako bi se sprečilo krijumčarenje ljudi“.

Evropski komesar za izbeglice i useljavanje Dimitris Avramopulos želi da se brodovi krijumčara sistematski uništavaju, da se krijumčari hapse, i da se gađa čak i oprema koju krijumčari imaju na libijskom kopnu. „Evropa je već objavila rat kriminalnim bandama koje eksploatišu nedužne ljude i često ih šalju u smrt. Mi to nećemo da posmatramo skrštenih ruku. Pobedićemo ih, uz veliku odlučnost i korišćenje novih sredstava i metoda“, izjavio je Avramopulos još u aprilu.

Po uzoru na anti-piratsku misiju

Evropska unija želi da novu misiju formira po uzoru na misiju „Atalanta“ ispred obale Somalije, čiji je cilj borba protiv pirata. „Atalantu“ je Savet bezbednosti UN odobrilo u leto 2008. Bilo je to prvi put da su UN primenile član VII i svesno ignorisale suverenitet neke države tako što su poslale ratne brodove pred obalu Somalije. Ipak, u tom slučaju je tadašnja vlada Somalije odobrila tu misiju.

U Libiji je stanje drugačije. Tamo postoje dve konkurentske vlade i niz pobunjeničkih grupacija koje se međusobno bore. Kritičari zato strahuju da bi vojna intervencija EU mogla da ugrozi pokušaje da se posreduje u građanskom ratu u toj zemlji. Države Zapada su, inače, vojnom intervencijom 2011. godine dovele do pada diktatora Moamera el Gadafija. I tada su za to imale mandat Ujedinjenih nacija.

Prema pisanju britanskog lista „Gardijan“, neke evropske diplomate strahuju da bi pobunjeničke trupe u Libiji, koje zarađuju na krijumčarenju, mogle da pokrenu kontranapade. Pobunjenici imaju i teško oružje, čak i protivavionske rakete koje bi mogli da budu upotrebljene protiv brodova EU ispred libijske obale. Sukob bi mogao da eskalira i da dovede do toga da mora da interveniše i NATO.

Evropski komesar Avramopulos ne želi samo da bude ojačana vojna komponenta borbe protiv krijumčara, već i da se oni krivično gone. Prema saznanjima Agencije za zaštitu evropskih granica „Fronteks“, postoje veze između krijumčara u Libiji i organizovanih kriminalaca u Evropi, na primer sa mafijom u Italiji. „Evropa mora da ujedini napore u borbi na obe strane Sredozemnog mora“, naglasio je Avramopulos tokom posete Malti.

„Šta rešavamo ovom akcijom?“

Mnogi kritičari sumnjaju u to da se priliv izbeglica može preseći vojnim sredstvima. Među onima koji nisu uvereni u ispravnost željene misije nalazi se i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun. On upozorava da napadi na ribarske brodove pred obalom Libije mogu da ugroze egzistenciju tih ljudi. Ribari bi u tom slučaju bili primorani na još veću saradnju s krijumčarima. Gradonačelnik libijskog Tripolija, Mahdi al Harati, izjavio je za jedan malteški list da na mestima sa kojih kreću brodovi krijumčara žive žene i deca. „Da li će to rešiti problem čak i da se pogode samo brodovi? Krijumčari će prebaciti svoj posao na druga mesta.“

Portparol organizacije za ljudska prava „Amnesti internešenal“ (Amnesty International) izjavio je tokom proteklog vikenda u Tripoliju da imigranti beže brodovima zbog neljudskih uslova za život i bezakonja u Libiji. Ukoliko im se preseče taj put, onda će izbeglice u Libiji biti „napadnute, zloupotrebljene i opljačkane“, rekao je Filip Luter iz „Amnestija“ – jer, nema legalnog načina da ljudi dođu u Evropu.

I Evropska unija je svesna da oružana borba može biti samo jedan segment strategije borbe protiv krijumčara. „Moramo da prihvatimo to da reka izbeglica neće uskoro da presuši“, priznaje i sam Avramopulos. „Krize oko Evrope generisati će nove izbeglice. Stabilizacija prilika moguća je samo na duže staze. Zbog toga se iz modusa akutnog delovanja, moramo prebaciti u modus dugoročnih, strukturalnih rešenja.“

Evropska komisija će u danas (13.5.) predložiti uvođenje kvota za prijem izbeglica u države Evropske unije. Za sada samo nekoliko država prihvata izbeglice u većem obimu. Italija, recimo, dozvoljava izbeglicama da putuju dalje ka severu zemlje, što je u suprotnosti sa propisima EU. Ona bi morala te ljude odmah da registruje i da donese odluku o njihovim zahtevima za azil.

Sistem kvota još uvek je sporan. Velika Britanija, Finska, kao i niz istočnoevropskih država, kategorično odbijaju da prime više izbeglica. Nakon pobede konzervativaca u Velikoj Britaniji, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova u Londonu je izjavio: „Opiremo se svakom predlogu o raspodeli izbeglica koji ne počiva na dobrovoljnoj bazi.“ A konzervativni mađarski premijer Viktor Orban planove Evropske komisije nazvao je „totalno ludom idejom“.