1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Oproštaj od motora s unutrašnjim sagorevanjem

Klaus Ulrih
19. avgust 2021.

Nemački proizvođači auto-delova trpe velike posledice zbog korona-krize. Zato zahtevaju veću podršku vlasti. Oproštaj od klasičnih motora s unutrašnjim sagorevanjem skupo će da ih košta.

https://p.dw.com/p/3z9TR
Foto: Marijan Murat/dpa/picture alliance

Nemački proizvođači delova za automobile u samom su svetskom vrhu po klvalitetu. Globalni lider u toj oblasti je „Robert Boš“, ali i konkurencija je sve opasnija. Sudeći po rezultatima studije konsultantske firme PwC, azijski proizvođači su u prošloj godini znatno povećali svoj udeo na svetskom tržištu – na trenutnih 43 odsto. Boš, Kontinental, ZF iz Fridrihshafena i drugi nemački ponuđači, zajedno imaju udeo od 26 procenata. To je još uvek relativno veliki deo kolača, ali tržišna utakmica je sve žešća.

Prošlog vikenda objavljeno je da francuska „Faurecia“ preuzima svog nemačkog konkurenta i dobavljača auto-delova „Helu“ sa sedištem u Lipštatu.

Pad prometa zbog posledica pandemije uticao je, po navodima studije, i na pad stope sopstvenog kapitala kod nemačkih dobavljača. Ona trenutno iznosi u proseku 21 odsto. Kod azijskih konkurenata ta stopa ostala je manje-više nepromenjena – 48 odsto. Iz toga se može izvesti zaključak da oni bolje kontrolišu svoje izdatke.

-pročitajte još: Vozači dubokog džepa gledaće u Zagreb

Najveća transformacija u istoriji

Pritom je teško očekivati da će nemačkim firmama u ovom trenutku pasti na pamet da štede. Ta branša se nalazi u procesu najveće transformacije u istoriji, automobilska industrija polako odustaje od fosilnih izvora energije i motora s unutrašnjim sagorevanjem, i okreće se održivim pogonskim rešenjima – posebno elektromobilnosti.

Sudeći po rezultati studije konsultantske firme „Dilojt“ i nemačkog Udruženja automobilske industrije (VDA), više od 80 odsto ispitanih preduzeća polazi od toga da će se e-mobilnost etablirati kao novi standard. Takođe, više od 80 odsto firmi uvereno je da je već započeo proces prelaska na električnu mobilnost.

Nemački problem sa elektro-automobilima

Sintetička goriva?

Ipak, 88 procenata ispitanika tek 2030. ili čak i kasnije računa s potpunom „zamenom“, odnosno dominacijom e-motora. Jedan deo ispitanih dobavljača očekuje da bi mogli da se etabliraju i motori s gorivim ćelijama, odnosno sintetička goriva.

Za potrebe studije o transformaciji auto-branše, „Dilojt“ i VDA su u proleće ove godine ispitali firme koje proizvode automobilske delove, odnosno dodatnu opremu. U anketi su učestvovale 83 kompanije.

-pročitajte još: Folksvagen gradi šest gigantskih fabrika baterija

Pritisak proizvođača

Više od 30 odsto svojih izdataka za istraživanje i razvoj, ispitane firme investiraju u područje električnih pogonskih tehnika, iako njihov udeo u ukupnom prometu iznosi samo 15 odsto, a 85 procenata preduzeća je profit iz tradicionalnog posla vezanog za tehnologiju motora s unutrašnjim sagorevanjem iskoristilo kako bi paralelno steklo kompetenciju i na polju e-mobilnosti.

A to je itekako potrebno, jer mušterije kompanija koje proizvode komponente za automobile – a to su proizvođači automobila – vrše pritisak kad se radi o procesu transformacije u smeru elektromobilnosti. Folksvagen, najveći evropski proizvođač vozila, najavio je da će između 2033. i 2035. napustiti posao s proizvodnjom vozila s unutrašnjim sagorevanjem.

Dajmler namerava i pre 2039. svojim kupcima da ponudi paletu modela koja bi u potpunosti bili CO2-neutralni. BMW za sada ne želi da precizira datum napuštanja klasične tehnologije (fosilnih goriva), ali iz sedišta koncerna u Minhenu očekuju da bi do 2030. svako drugo prodato vozilo trebalo da bude „na struju“.

Nedostatak političke podrške

Preduzeća iz automobilske industrije, sudeći po rezultatima studije, žale se na nedostatak političke podrške i nesigurnost oko (dugoročnijeg) planiranja. „Klimatska politika je više od pukog postavljanja ciljeva, a da bi se ostvarili najambiciozniji klimatski ciljevi na svetu, potrebni su nam i najbolji uslovi za poslovanje na svetu“, kaže za DW Hildegard Miler, predsednica VDA.

Osim toga, ona od vlasti zahteva i aktivniju ulogu u procesu transformacije, i to usvajanjem industrijsko-političkih mera koje bi pratile tu transformaciju veka: „To znači podsticanje obučavanja radne snage u regionima, podrška investicijama i inovacijama, kreiranje alternativnih ponuda.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu