Opasnost od plutajućih mina u Crnom moru

Turska mornarica je, kako je saopšteno, od prošlog vikenda deaktivirala nekoliko morskih mina koje su slobodno plutale u Crnom moru. Jedna od njih neutralisana je u blizini Bosfora, a moreuz je nakratko bio zatvoren za saobraćaj.

Rumunske oružane snage takođe je trebalo da početkom nedelje detoniraju plutajuće eksplozivno telo koje su otkrili ribari kod obale te zemlje.

Očigledno su to takozvane mine sa sidrenim užadima, koje liče na bove. One, međutim, ne plutaju na površini vode, već neposredno ispod nje. Sidro drži plutajuće telo mine pod vodom na čeličnom užetu da bi ga sakrilo. Naprava detonira kada dođe u dodir s trupom broda.

-pročitajte još: Nemačka razmišlja o nabavci izraelske Gvozdene kupole

Stotine mina – ili samo deset?

Početkom prošle nedelje, ruska tajna služba FSB i moskovsko Ministarstvo odbrane upozorili su da su se ukrajinske morske mine zbog oluje otkačile sa svojih sidrišta kod Odese. U početku se govorilo o nekoliko stotina mina koje plutaju, ali rusko Ministarstvo odbrane je tu informaciju korigovalo: procenjuje se da se otkačilo deset od oko 370 postavljenih mina.

Ukrajina je te navode odmah odbacila kao lažnu informaciju. Istina je, kažu, da otkrivene eksplozivne naprave potiču iz ukrajinskih zaliha, ali su one navodno iz Sevastopolja na Krimu, koji je Rusija okupirala i anektirala 2014. godine. Prema izjavama iz Kijeva, Rusija namerno pušta mine da plutaju Crnim morem kako bi narušila međunarodni ugled Ukrajine.

„Obe verzije su činjenično prihvatljive“, kaže Johanes Peters, stručnjak za pomorsku strategiju i bezbednost sa Univerziteta u Kilu. Na objavljenim fotografijama i snimcima vidi se da se radi o starim modelima, verovatno sovjetske proizvodnje, a sa ukrajinskim oznakama. Na to su ukazivale i turske vlasti. Ali jasno je još nešto: „Najkasnije nakon aneksije Krima, ruska mornarica imala je pristup takvim minama.“

-pročitajte još: Finska ulazi u NATO – sad ili nikad?

Morske mine nisu zabranjeno oružje

Dve zaraćene strane se tako međusobno optužuju za kršenje međunarodnog humanitarnog prava. Za razliku od nagaznih mina, ne postoji međunarodni sporazum koji zabranjuje upotrebu morskih mina. Ipak, prema Haškoj konvenciji koja je deo međunarodnog humanitarnog prava, njihova upotreba se uslovljava određenim pravilima, a ona isključuju mogućnost da mine besciljno plutaju međunarodnim vodama.

S druge strane, dozvoljeno je postavljanje morskih mina u sopstvenim vodama za vreme kriza i oružanih sukoba, kako bi se zemlje zaštitile od napada s mora. A kako stoji u brošuri nemačkog Ministarstva odbrane: „Uz svaki oblik postavljanja mina (...) moraju se poštovati principi efikasnog nadzora, voditi računa o kontrolisanju opasnosti i upozorenju.“

U skladu s tim, Ukrajina je, kada je minirala veliki deo priobalnih voda na severoistoku Crnog mora, na to izričito upozorila brodare. Teoretski, prema Haškom sporazumu, Kijev je takođe trebalo da upozori i na mine koje bi mogle da se otkače.

Civilno brodarstvo pod pritiskom

Nakon što je turska mornarica deaktivirala jednu od otkrivenih mina i zatvorila Bosfor, tamošnje vlasti su do daljnjeg zabranile i noćni ribolov u Crnom moru.

Kao deo veze između Crnog mora i Mediterana, Bosfor je esencijalni trgovački put za sve susedne zemlje, sa izuzetkom Turske. To je takođe i svojevrsno usko grlo za izvoz pšenice iz Rusije i Ukrajine. Blokada tog pomorskog puta mogla bi ponovo da dovede do poskupljenja pšenice.

Trgovačka putovanja na sopstvenu odgovornost

Mnoge brodarske kompanije već su pod pritiskom zbog rata u Ukrajini: Udruženje nemačkih brodovlasnika (VDR) procenjuje da najmanje 60 brodova međunarodne trgovačke flote stoji u ukrajinskim lukama. A sada dodatne probleme stvaraju i plutajuće mine.

„Veoma smo zabrinuti“, kaže Gokan Ozdžan iz turskog brodarskog udruženja KOSDER u intervjuu za turski dnevnik „Dunia“. On dobija brojne pozive zabrinutih partnera, posebno iz mediteranskih zemalja, koji žele da znaju da li smeju da se usude da svoje kontejnerske brodove pošalju kroz Bosfor.

Osim zabrinutosti za posadu, brine ih i preduzetnički rizik, jer osiguravači transporta trenutno de fakto odbijaju da osiguraju ratnu odštetu. Stoga brodske kompanije rade na sopstveni finansijski rizik kada svoje brodove šalju u Rumuniju, Moldaviju, Bugarsku ili čak u Rusiju i Gruziju.

Koliko su opasne stare mine?

U međuvremenu se čini da je opasnost mnogo manja nego što se prvobitno pretpostavljalo – izgleda da samo mali deo mina pluta unaokolo. Osim toga, postavlja se pitanje i koliko su stara eksplozivna punjenja zaista efikasna. „Sudeći po fotografijama, mine su u lošem stanju, a na nekima nisu podešeni ni detonatori“, kaže pomorski stručnjak Peters. „Ali to ne znači da ne predstavljaju pretnju.“

Naprotiv: njihova starost i slana morska voda u kojoj plutaju takođe mogu da znače da detonatori mogu da se aktiviraju i lakšim kontaktima nego što je predviđeno – na primer kada dođu u kontakt sa dušekom na naduvavanje. Zato Peters upozorava da se opasnost ne potcenjuje: „Mine jesu i ostaju velika kugla puna eksploziva.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.