Opasno junačenje na internetu

Dok joj sin gori, Džejni Tali drži u ruci pametni telefon i snima. Aceton na koži 16-godišnjeg dečaka odmah se zapalio. Plavi plamen sa golog stomaka, zahvata njegovo lice. On vrišti. Majka krešti: „Idi pod vodu, stani pod vodu!“ Ali dečak u bolovima izleće iz kupatila i bespomoćno trči kroz stan. Kasnije te večeri primljen je u bolnicu sa opekotinama trećeg stepena. Majka je uhapšena.

Oni su to radili u kadi, gde su odmah mogli da ugase vatru, kaže majka koja je htela da snimi uzbudljiv video (fotografija gore). To bi onda stavili na Fejsbuk kao „Vatreni izazov“ (Fire Challenge) i radovali se svakom pojedinačnom „lajku“. Kao i mnogi drugi...

Postati poznat preko testova hrabrosti 2.0

...kao i svi ostali, koji u digitalnim vremenima žele da privuku pažnju. Prosečnim sadržajima se ne može skrenuti pažnja na sebe. „Trenutno je test hrabrosti 2.0 prilično efikasan“, kaže Feliks Bajlharc, stručnjak za takozvani viralni marketing – oblik marketinga koji koristi društvene mreže na internetu. On kaže, da biste postali mini selebriti na internetu, test hrabrosti mora biti dovoljno opasan.

Ti testovi hrabrosti ili izazovi, šire se neverovatnom brzinom. Video snimci pokazuju uglavnom mlade ljude koji se sami snimaju: kako se polivaju ledenom vodom po glavi, kako jedu veliku kašiku punu cimeta ili kako se sami zapale. Snimci se šire kao virusne infekcije: „Sadržaj se ne širi s jedne centralne lokacije, već od korisnika do korisnika“, kaže Bajlharc. Da bi to funkcionisalo, sadržaj mora biti veoma smešan ili veoma tužan, ali svakako krajnje neobičan. Jake emocije igraju ključnu ulogu“, kaže Bajlharc.

Prva žrtva: smrt zbog „Vatrenog izazova“

Slučajevi kao što je onaj 11-godišnjeg Derika Robinsona iz Klevistona u Sjedinjenim Državama, uveliko se šire po svetu. Na nagovor svojih rođaka, dečak se zapalio, pa je teško povređen smešten u bolnicu. Međutim, 15-godišnjem Džejmsu Šorisu pomoći nije bilo – on se živ spalio.

Ali zašto to mladi ljudi rade? Zašto se zapale?

„Radi se o tome da pokažu da mogu da urade nešto što niko drugi ne može“, kaže psihijatar Mihael Vinterhof. Mnogi mladi ljudi imaju osećaj da nisu ni za šta. „Mnogi kod kuće ne rade ništa“, kaže Vinterhof. Onaj ko s vremena na vreme ne radi neke male kućne poslove, ko ne mora da skloni sto, opera suđe - taj nema osećaj da je potreban, da nešto vredi, objašnjava on.

Naravno da je „Vatreni izazov“ ekstremni način da se čovek dokaže. Psihijatar iz Bona, specijalista za mlade, kaže da takvi testovi hrabrosti posledica široko rasprostranjenog problema. Deci se ne postavljaju nikakvi zahtevi, dok su pritom previše zbrinuta. „Dete nema nikakve zadatke, pa ne zna šta može i šta on kao osoba predstavlja“, kaže Vinterhof. Zbog toga mnogi traže priznanje na društvenim mrežama.

Roditeljska odgovornost

Psihijatar Vinterhof smatra da su krivi roditelji. „Sve su to posledice zločina protiv naše dece“, kaže on. Krivicu uvek snose odrasli: da bi oni imali mir i izbegli konfrontaciju ili svađu, deci se prečesto popušta. Mnoga deca su prezasićena, posebno materijalnim dobrima. I pedagoški se deci daje previše slobode. „U vrtiću i školi deca su često sama, bez kontrole, pa se i na internetu kreću nekontrolisano“, kaže psihijatar.

Zbog te „slobode“, deci nedostaju struktura i orijentacija. „Ti mladi ljudi žive u realnosti malog deteta“, kaže Vinterhof. Jedan 11-godišnjak bi trebalo da zna šta je vatra i šta može da mu se desi – ali deca na pomenutim video-snimcima to očigledno ne mogu da procene. „Oni žive ovde i sada, i orijentisani su isključivo na ispunjenje svojih potreba – kao bebe“, kaže Vinterhof.

Jutjub ne briše – Fejsbuk briše

Ali, i društveni mediji su deo toga. Bez platformi kao što su Fejsbuk i Jutjub takvi izazovi ne bi bili mogući. „Oni nisu krivci, ali oni sve to omogućavaju“, kaže Feliks Bajlharc.

Fejsbuk je u međuvremnu reagovao i takve video snimke briše. Ali, prethodno to neko mora da prijavi. Nažalost, još uvek ima mnogo mladih kojima se takvi snimci sviđaju i koji ih šire. Na Jutjubu, neki takvi snimci još uvek mogu da se vide.

Poznate ličnosti

Virtuelni testovi hrabrosti su postali poznati i u pozitivnom kontekstu: više slavnih ličnosti učestvovale su u takozvanom „Ice Bucket Challenge“. Pravilo glasi: ko se u roku od 24 sata ne polije kofom ledene vode po glavi, treba da donira sto dolara na račun Fondacije ALS (amiotrofna lateralna skleroza), koja istražuje tu neizlečivu bolest nervnog sistema.

Lista hrabrih je dugačka: Mark Cukerberg je to uradio, Džastin Timberlejk i Bil Gejts, kao i prvi teniser sveta Novak Đoković. Barak Obama se izvukao. Bivši reprezentativac rukometaš Štefan Krečmar je izazvao nemačku kancelarku – ali odgovor Angele Merkel još nije stigao.