Opasni kineski krediti?

„Kina je za vreme pandemije korona-virusa bila najvažniji liferant medicinskih proizvoda u istočnim članicama EU“, podseća u svom tekstu pod naslovom „Opasni kineski krediti?“ Andreas Mim, dopisnik nemačkog lista Frankfurter algemajne cajtung iz Beča.

U izjavi za taj list, Oliver Rajter iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije navodi da je Austrija iz Kine u prošloj godini uvezla 179 odsto više higijenskih i medicinskih proizvoda nego godinu dana ranije. Rekorder je Mađarska s rastom uvoza tih kineskih proizvoda za čak 372 procenta. Rajter ističe da je taj rastući uvoz pokazao „našu veliku zavisnost od Kine na tom području“.

-pročitajte još: Da li Srbija upada u dužničku klopku Kine?

„Na jednom drugom polju već duže se kritički diskutuje o zavisnosti od Kine – kod finansija. U sklopu izgradnje ’Novog puta svile’ Kina je mnogim državama sveta dala velike kredite za građevinske projekte (koje većinom izvode kineski radnici), koji pojedine vlade sada dovode u neprilike – i bude bojazan od imperijalnih ciljeva Kine“, piše frankfurtski list i podseća na studiju Instituta za ekonomiju iz Kila koji je upozorio na primere iz Azije i Afrike, ali i na slučaj Crne Gore.

Ta zemlja je sredinom aprila zatražila pomoć EU, jer više nije u stanju da vraća kineski kredit za izgradnju auto-puta. „To ne samo da je podstaklo spekulacije da bi Kina zbog neplaćenih rata mogla kao zalog da zatraži jednu luku, već su i crnogorske državne obveznice izgubile na vrednosti“, konstatuje autor članka.

„Vlade imaju dovoljno novca za otplatu kredita“

No veći deo teksta bavi se istraživanjem banke UniCredit, koja je prisutna u zemljama na zapadom Balkanu. Ta banka pozabavila se kreditima koje je Peking dao Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji.

„One čine ostrvo zemalja koje još nisu članice EU i zato su za Rusiju i Kinu idealna poluga za promovisanje sopstvenih interesa u Evropi, a protiv EU“, ocenjuje nemački list. U članku se prenosi pisanje analitičara banke UniCredit Đorđa Marana koji smatra da krediti iz Pekinga nisu preveliki u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) tih država. Prema njegovim podacima, udeo kineskih kredita u BDP Bosne i Hercegovine iznosi tri odsto, u Srbiji sedam, a u Severnoj Makedoniji osam procenata. Ali u Crnoj Gori je to čak 21 odsto.

Marano procenjuje da sve vlade zemalja zapadnog Balkana imaju dovoljno novca za otplatu kredita u ovoj godini, a ako idućih godina zapadnu u poteškoće, te države imaju dovoljno mogućnosti za finansiranje, smatra analitičar italijanske banke i kao primere navodi nabavljanje novca na tržištu, traženje pomoći od međunarodnih finansijskih institucija ili korišćenje pomoći EU.

„Otplata kredita iz Pekinga do 2023. čini manje od deset odsto poznatih kreditnih obaveza, samo u Crnoj Gori to iznosi 30 odsto“, citira Frankfurter algemajne cajtung Maranove zaključke.

-pročitajte još: „Opasno zatišje“ na Balkanu

EU mora više da se angažuje

„Brojke pokazuju da Kina doduše jeste veliki kreditor, ali nikako ne i najveći. Na prvom mestu su privatni finansijeri (evroobveznice), a slede EU i finansijske institucije poput Svetske banke i razvojnih banaka. Kina je na trećem mestu, pre Rusije. Ali značaj Kine bi mogao da poraste, jer njen udeo u stranim zaduženjima država idućih godina trebalo bi da poraste onda kada na naplatu dođu već dogovoreni krediti“, upozorava se u članku. Ujedno se prenosi i preporuka banke UniCredit Evropskoj uniji da pokaže „više angažmana“ ako želi da zaustavi rast značaja Kine kao finansijera za zapadnom Balkanu.

„Banka u svojoj analizi navodi dva razloga za zaduživanje država kod Kine: brzo stavljanje novca na raspolaganje i male prepreke za dobijanje kredita. Tako su u slučaju Crne Gore, EU i razvojne banke odbile kao neisplativo finansiranje izgradnje auto-puta od Jadranskog mora do granice sa Srbijom“, podseća list iz Frankfurta.

„Države zapadnog Balkana morale bi bolje da procene kako mogu da usklade svoje ciljeve, ocenjuje analitičar banke UniCredit Marano: s jedne strane je neophodnost da se poboljša infrastruktura, s druge su troškovi za postizanje tog cilja. Jer, potencijalna dobit od novih auto-puteva, mostova, železničkih pruga i elektrana – dobijena direktno pomoću carina i putarina ili indirektno, kroz porez na trgovinu – možda nije dovoljna za pokrivanje troškova kredita.

„Još nisu jasni troškovi i uslovi pod kojima zemlje zapadnog Balkana mogu da otplate svoje dugove Kini“, zaključuje Marano i dodaje da će „još teža biti situacija oko direktnih kineskih ulaganja u privrede tih zemalja“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

priredila: Andrea Jung-Grim

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.