„Ono što troše je neverovatno“: donacije na izborima u SAD

Ni u jednoj drugoj zemlji na svetu se ne ulaže toliko novca u kampanju za predsedničku funkciju kao u SAD. Kad je Džo Bajden izabran 2020, on i poraženi Donald Tramp zajedno su potrošili oko 5,7 milijardi dolara na izbornu kampanju. To je bio rekord i dvostruko više nego na prethodnim izborima, navodi organizacija „Open Secrets“, koja beleži izborne donacije.

I na ovogodišnjim izborima mašinerija za prikupljanje novca radi punom parom. Samo u julu Kamala Haris je, kako sama tvrdi, prikupila donacije u iznosu od 310 miliona dolara (u međuvremenu čak 540 miliona, prim.ur). U istom periodu Donald Tramp je izjavio da je dobio oko 138 miliona dolara donacija.

Veliki donatori često imaju želje

Izbornu kampanju ne finansiraju samo brojni mali donatori – oba suprotstavljena kandidata redovno dobijaju i milionske sume od superbogatih, često od onih koji stoje na čelu velikih kompanija.

Tako milijarder Džordž Soroš i njegov sin Aksel podržavaju Kamalu Haris. Porodica Soroš poznata je kao veliki donator koji u izbornim kampanjama troši više desetina miliona dolara.

A Rid Hofman, poznati ulagač tzv. rizičnog kapitala, suosnivač platforme Linkedin i član upravnog odbora Majskorsofta, donirao je sedam miliona dolara za Demokrate. A onda je u intervjuu za Si-En-En odmah izrazio i svoju želju: izjavio je da šefica američke Komisije za zaštitu tržišnog takmičenja (FTC), Lina Kan, nije dobra za Ameriku i dodao da se nada „da će je potpredsednica Haris zameniti“.

Donald Tramp takođe dobija podršku od važnih poslovnih lidera. Tako je milijarder Timoti Melon u maju potrošio 50 miliona dolara kako bi podržao Trampa. A i investitor u tehnologiju Dejvid Saks i šef Tesle Ilon Mask podržavaju Trampa. Prema izveštajima medija, Mask je podržao Trampa s dvocifrenim milionskim iznosom.

U razgovoru između Ilona Maska i Donalda Trampa na platformi Iks 13. avgusta 2024. Mask je ponovio svoju podršku za Republikanca i čak ponudio saradnju u mogućoj Trampovoj vladi. „Mislim da bi bilo sjajno imati komisiju za efikasnost vlade koja bi pregledala te stvari i obezbedila da se novac poreskih obveznika troši smisleno“, rekao je. „Bio bih srećan da učestvuje u takvoj komisiji.“

Što su donacije veće, to je i sumnja veća da se time želi da se utiče na politiku. Ali, koliko su uopšte velike donacije važne u izbornoj kampanji?

Milionske donacije

Godinama su vođene rasprave o ograničenju iznosa donacija za izbornu kampanju. Godine 2010. Vrhovni sud SAD doneo je presudu koja je i danas na snazi. „To je bila prekretnica“, kaže Jerg Hebenštrajt, koji na nemačkom Univerzitetu Jena istražuje unutrašnju politiku SAD i finansiranje izbornih kampanja.

Sud je odlučio da bi svako ograničenje političkog finansiranja kampanje bilo u stvari cenzura i zbog toga ilegalno. „To znači da od 2010. svako može da prikupi koliko god želi – od firmi, banaka, sindikata, interesnih grupa ili bogatih pojedinaca“, kaže Hebenštrajt za DW.

Pritom, međutim, postoje ograničenja direktnih donacija: pojedinci mogu na taj način da doniraju najviše 6.600 dolara.

Pored toga, postoji mogućnost da se svom željenom kandidatu preko Političkih Akcionih Odbora, tzv. PAC, donira novac. PAC su organizacije koje podržavaju kandidaturu određene osobe. Obično ih osnivaju kompanije, sindikati ili interesne grupe koje zatim prikupljaju donacije od svojih članova ili zaposlenih. Međutim, i tu postoje ograničenja. Pojedinačni članovi ili zaposleni mogu tako da doniraju do 5.000 dolara godišnje. Od strane samog operatera PAC, odnosno kompanije, sindikata ili interesne grupe, novac ne sme da bude uplaćen.

Pojedinci mogu dodatno da doniraju do 41.300 dolara godišnje nacionalnim stranačkim organizacijama.

Milionske donacije preko Super PAC

Bez gornje granice može se donirati preko Super Političkih Akcionih Odbora (Super PAC). Oni su nešto poput nezavisnih lobističkih grupa koje se od 2010. sve češće osnivaju. Oni smeju neograničeno da prikupljaju novac – od pojedinaca, kompanija i svih ostalih donatora. Međutim, taj novac ne smeju da prosleđuju kandidatima, ali smeju da vode izbornu promociju u korist kandidata. Uslov je samo da njihovo oglašavanje nije „koordinisano“ s izbornim štabom podržanih kandidata.

Taj uslov zvanično kontroliše Savezno izborno povereništvo  (FEC). „De fakto, to pravilo o zabrani koordinacije ipak se zaobilazi kroz desetine rupa u zakonu“, kaže Hebenštajt.

„Ono što troše je neverovatno. Nešto takvo nismo nikada ranije videli“, kaže Džejms Dejvis, profesor političkih nauka na Univerzitetu Sent Galen. Dejvis takođe tvrdi da kandidati vrlo dobro znaju koji su Super PAC-ovi na njihovoj strani i ko stoji iza tih donacija. Ove godine postoji 2.257 Super PAC-ova, koji su već prikupili više od dve milijarde dolara i potrošili gotovo 700 miliona dolara.

Da li izborni budžet u stvari određuje ko će postati predsednik?

„Istraživanja pokazuju da te donacije na nivou predsedničke kampanje zapravo imaju veoma mali efekat“, kaže Hebenštrajt. „Oba kandidata su obično poznata i, bez obzira na to da li će dodatno uložiti još sto miliona u kampanju, to na kraju nema uticaja na stvarni ishod izbora.“

Prema Dejvisu, potrebno je minimalno prikupljanje sredstava kako bi se izgradila stranačka organizacija za izbornu kampanju. „Veoma je važno motivisati ljude da na dan izbora zaista izađu na birališta. A to košta.“

„Na kraju je, međutim, važna poruka kojim se pridobijaju birači“, napominje Dejvis. Male donacije su veoma važne za stranke, jer svaka mala donacija donosi i jedan glas. „Milijarder može da donira nekoliko miliona dolara, ali na biralištu može da da samo jedan glas““, kaže Dejvis.

Prošlost to potvrđuje: novac sam po sebi nije dovoljan. Hilari Klinton je u izbornoj kampanji 2016. prikupila znatno više novca od Donalda Trampa, ali je ipak izgubila.

Donacije imaju učinak i nakon izbora

Svojim milionima, superbogati, milijarderi i poslovni lideri, naravno, žele da obezbede uticaj na politiku i nakon izbora. „Ako neko donira milione Super PAC-u, to je, naravno, poznato, i nije slučajno ako ta osoba jednom dobije pozivnicu za događaj na kojem će biti prisutan novoizabrani predsednik ili predsednica“, kaže Džejms Dejvis.

„Često se može primetiti – veoma jasno kod Trampa 2016. godine – da su velikim donatorima ponuđene pozicije u kabinetu, poput ministarstva obrazovanja ili Uprave za male preduzetnike“, kaže Hebenštrajt.

Vrlo često su ambasadorske pozicije i druge diplomatske funkcije popunjene velikim donatorima. Ali, najviše od svega, donatori sebi obezbeđuju da imaju pristup kandidatima. Kada su u pitanju važni zakoni, ako su ugroženi interesi njihove firme, na taj način mogu da pokušaju da utiču na odluku, kaže Hebenštrajt.

Mišljenje javnosti

Nije zato ni čudo što je javnost protiv takvih ekstrema kada je reč o donacijama. Prema istraživanju Pju riserč centra, više od sedam od deset odraslih osoba u SAD želi da iznos donacija pojedinaca ili organizacija za političke kampanje bude ograničen. A osam od deset ispitanih smatra da ljudi koji doniraju novac za političke kampanje imaju preveliki uticaj na odluke članova Kongresa.

Međutim, Hebenštrajt smatra da su šanse za ograničavanje takvih protoka novca male. Za promenu zakona nedostaje politička većina u Kongresu, kaže politikolog.

Van SAD izbori funkcionišu s manje novca

Razlog zašto su izborne kampanje u SAD toliko skuplje nego u drugim zemljama leži i u tome što većina drugih zemalja koristi javno finansiranje izbornih kampanja, kaže Hebenštrajt. Osim toga, za svake predsedničke izbore potrebno je od početka izgraditi kompletan stranački aparat u toj velikoj zemlji.

U SAD su stranke relativno slabe, objašnjava Dejvis. „Gotovo se može reći da na saveznom nivou stranka ’nastaje’ na svake četiri godine, što znači da tu organizaciju treba iznova postaviti svake četiri godine i to u 50 saveznih država i u svakom izbornom okrugu. A to je sve veoma skupo“, kaže Dejvis.

Osim toga, u SAD izborna kampanja u velikoj meri ide preko medija, koji su gotovo isključivo u privatnim rukama. To takođe troši velike iznose. Zato je za očekivati da će i ova izborna kampanja postaviti nove rekorde – što se tiče izbornog budžeta.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku