Olakšanje na tržištu energenata: zašto cene gasa padaju?

Još od napada Rusije na Ukrajinu prošlog proleća, cena gasa počela je da divlja. Svi mediji, ali i stručnjaci proricali su da će računi za gas potrošačima, i to pre svega u Evropi, biti enormni, kao posledica neminovnog prekida isporuke tog energenta iz. Naravno, to je privuklo i mnoge berzanske špekulante da postanu svojevrsni ratni profiteri, ali već nakon prvog šoka početkom marta prošle godine, i cena gasa se nešto smirila – do kraja prošlog leta, kada je trebalo pripremati se za zimu i napuniti skladišta.

-pročitajte još: Da li je kriza sa gasom okončana?

Istorijski rekord je postignut 26. avgusta prošle godine: gotovo 340 evra za megavat-sat prirodnog gasa. Ali, već sledećeg dana cena je počela strmoglavo da pada. Preko jeseni i zime jeste bilo dodatnih poskupljenja, ali cena je uglavnom bila sve niža. Trenutno je, 11. maja 2023, na portalu „Trading Economics“ izlistana čak deset puta manja cena od vrhunca prošlog leta: 34,6 evra za megavat-sat, dakle otprilike tolika kolika je bila krajem juna pre dve godine.

Glavni razlog: blaga zima

Koliko god da su stručnjaci bili složni u proceni da će gas biti skup, tako sada vlada sloga u objašnjavanju zašto je gas ipak tako jeftin. Važan faktor su svakako dobro puna skladišta gasa, što je velikim delom ublažilo oscilacije na tržištu, ali glavni razlog je: blaga zima.

Drugi razlog je što je krivulja cene gasa u Evropi sve sličnija ceni na svetskom tržištu: Evropa jeste zavisila od gasovoda iz Rusije, ali sada tečni gas postaje sve važniji i u snabdevanju potrošača na Starom kontinentu. Ralf Solven, ekonomista nemačke Komercbanke ukazuje da je za potrošače u Nemačkoj ove zime bio odlučujući uvoz gasa iz Belgije i Holandije, koji je u tim zemljama iz tečnog ponovo pretvaran u gasovito stanje. Ujedno, prošlog decembra je i u Nemačkoj otvoren prvi LNG-terminal, a ovog aprila je s radom počeo već i treći, u Brunsbitelu.

Nipošto još nije kraj!

Sada tako u godišnjim obračunima koji stižu nemačkim potrošačima mnogi dobijaju novac nazad, jer su poneki račune unapred u dobroj meri preplatili. To je donekle i zasluga nemačke vlade koja je od marta ove godine proglasila gornju granicu cene gasa za domaćinstva od 12 centi po kilovat-satu, ali samo u količini od 80 odsto prošlogodišnje potrošnje. Drugim rečima, ako su građani uštedeli 20 odsto, dobro su prošli. A ako nisu, za ostatak će platiti punu cenu.

Ipak, koliko god da je cena gasa u Evropi sve sličnija ceni na svetskom tržištu, ekonomista Solven upozorava da to ne mora da znali da je kraj. Jer, prošle zime je i svetska cena gasa bila niska zbog znatno slabije potražnje Kine, koja se još uvek oporavlja od posledica pandemije. To neće trajati dugo, tako da će i cena gasa ponovo da raste, uveren je stručnjak.

-pročitajte još: Hoće li biti dovoljno gasa za narednu zimu?

Dodatna opasnost je i to što potrošači – i domaćinstva i preduzeća – kod ovako niske cene gasa imaju utisak da su bili budale što su uopšte štedeli i oblačili još jedan džemper i tople čarape, umesto da pojačaju grejanje. Jer, štedeti treba i dalje – u Nemačkoj se možda sprema otvaranje još dva LNG-terminala, ali sada opet treba napuniti skladišta.

Solven u svakom slučaju upozorava: „Najveća neizvesnost je faktor vremenskih okolnosti“. Ova zima je bila blaga, ali niko ne može da zna kakva će biti sledeća. A i kompletno tržište gasa u Evropi još uvek je na klimavim nogama i čini se da se ono neće smiriti u neko dogledno vreme.

ea/aš (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.