Okrnjeni politički soliter
9. decembar 2017.
Njena veličina i njena „normalnost“ idu jedno uz drugo. Ali upravo kada ju je američki časopis „Forbs“ po sedmi put (!) proglasio za najuticajniju ženu na svetu, ona je u septembru ubedljivo izgubila parlamentarne izbore. Četrnaest procenata manje za njenu crno-crvenu (CDU/CSU-SPD) koaliciju za nekog drugog bi bio razlog da podnese ostavku.
Ali ona je izgovorila „Da“ i prihvatila svoj četvrti mandat. Ona i njeni Demohrišćani – bilo kako bilo – i dalje su jedina politička snaga u Nemačkoj koja, bez obzira na izbor koalicionog partnera, može da formira vladu. Međutim, prošla su vremena kada su kada su bili neprikosnovena snagu. Ono što je ostalo od stare slave, danas se može videti samo još u inostranstvu.
„Mama internacioale“
Recimo na marginama Međunarodne konferencije žena koja je održana na Islandu. Merkelova i dalje širom sveta fascinira ljude. „U Jordanu se žene mole za gospođu Merkel!“ Začuđeno sam pogledala svoju sagovornicu. Ona je poslanica parlamenta u Jordanu, ima doktorat i dugo je živela u SAD. „Zašto se žene mole?“, pitam je. „Zato što želimo da gospođa Merkel i dalje ostane na vlasti“, odgovara mi, a onda počinje da me ispituje. „Kakve su šanse Angele Merkel, kako bi mogla da bude formirana vlada?“
Njen sused, čovek koji radi na Međunarodnom univerzitetu u Bahreinu, objašnjava: „Mi Arapi smo veoma zahvalni Angeli Merkel. Ona je naša heroina zbog toga kako je reagovala po pitanju izbeglica.“ Gde god vas u inostranstvu prepoznaju kao Nemca, neizbežno sledi i pitanje: „Da li Angela Merkel ostaje kancelarka?“ Kao da je to što bi ona po četvrti put bila izabrana za kancelarku sudbinsko pitanje sveta.
Mnogi više ne mogu ni da zamisle Nemačku bez žene koja od 2005. vlada tom zemljom. U vremenima Trampa, Putina, Erdogana i Bregzita, nju smatraju garantom stabilnosti. Ali to nije svuda tako.
Ograničeno evropsko saosećanje
Gizela Stjuart, laburistička političarka iz Velike Britanije poreklom iz Nemačke, otvoreno se radovala neuspehu pregovora oko Jamajka-koalicije. Poraz Merkelove nekima na Ostrvu delovao je kao predah u žilavom procesu Bregzita, u kojem kancelarka ima čvrst stav.
U Francuskoj pak, izborni poraz Merkelove pre svega se doživljava kao novi pokretač za Evropu. Nemačka kao saveznik u EU vidi se kao oslabljen partner za Pariz. I oni bi takođe da u narednih nekoliko godina vide Merkelovu kao šeficu vlade, ali sa manje moći.
O nečemu sličnom može se govoriti i kada je reč o Italiji. Njena izbeglička politika tamo je kritikovana, Bregzit je, jedinstveno procenjuju tamošnji mediji, potcenila i greška je to što ona sada kreće i po četvrti mandat. Nemica međutim dobija u Italiji i neočekivane pohvale – od Silvija Berluskonija. On je opisuje kao „gospodarku političkog opstanka“ i „sidro stabilnosti“.
Pročitajte još: Nemačka vlada još nije na vidiku
I u Turskoj, zemlji u kojoj se Merkelova uglavnom doživljava kao „šefica Evrope“, na njenoj slici se pojavljuju pukotine. Kada je reč o aktuelnim nemačko-turskim odnosima, u medijima koji naklonjenim Erdoganu, ne može se prevideti određena doza zluradosti zbog poraza Angele Merkel.
Slična je medijsko saglasnost i u Rusiji. Na državnim radio-televizijski kanalima Merkelovu zovu „čelična žena Evrope“ – i to ne smatraju nikakvim komplimentom.
Trenutak za unutarstranačke kritičare
U Nemačkoj se rasprave o preostaloj moći Merkelove odvijaju pre svega unutar njene stranke CDU. Rukovodstvo partije manje-više je tiho kada je reč o njenoj novoj oslabljenoj ulozi i još niko od zvaničnika ne iskače iz redova – neko ko bi se deklarisao kao „ubica kraljice“.
Ali na nižim stranačkim nivoima protiv Angele Merkel se protestuje. U Baden-Virtembergu, nekadašnjem uporištu CDU i pokrajini kojom sada rukovodi političar Zelenih, mnogi članovi CDU više ne osećaju da imaju njenu podršku. Konzervativne osnovne vrednosti stranke, smatra se, izgubile su svoju važnost pod Angelom Merkel.
U protekle dve godine, od trenutka kada je počeo veliki priliv izbeglica, svi kritičari Merkelove, bez izuzetka, dobili su potvrde za svoje tvrdnje. Saksonski premijer Stanislav Tilih (CDU) pobrinuo se da podseti na konzervativni profil stranke. Jedva da mu se iko u tome pridružio, a on je u međuvremenu i najavio da odstupa sa dužnosti.
Volfgang Bozbah, buntovni političar Unije, „neumorno zakeralo Angele Merkel“, rado bi se odazvao pozivu u neki tok šou – ali je ostao izolovan unutar stranke. Interesantno je međutim da podrška Merkelovoj stiže iz protivničkih tabora. Pre svih su mnogi Zeleni ti koji su oduševljeni njenom humanom politikom prema izbeglicama i zato su joj se dugo programski sklanjali sa puta.
Kao da nema stranku
No da se vratimo konferenciji o ženama na Islandu: spoljnopolitički savetnik predsednika Litvanije koga sam tamo srela podseća na podršku koju je njegova zemlja dobila od nemačke kancelarke. Poslanici bolivijskog parlamenta smatraju je prijateljicom Latinske Amerike i uzorom kada je reč o političkoj jednakosti žena.
To se graniči sa obožavanjem heroja – a nama Nemcima je to neugodno. Mi stalno podsećamo na neke bivše kancelare i, naglašavajući moć demokratije, pominjemo da će sigurno biti i budućih. Podsećamo na to da kancelarku osporavaju u njenoj sopstvenoj zemlji. Samo što to niko ne želi da čuje.
Pročitajte još: Velika koalicija ego-tripova
Helen Klark, premijerka Novog Zelanda i šefica Razvojnog programa Ujedinjenih nacija, pitala je nas, nemačke novinare, o tome koje su političke koalicije moguće i na koji način bi moglo da se dođe do narednog mandata kancelarke Angele Merkel.
Iznenađeni smo. Uostalom Klarkova je članica Laburističke stranke sa Novog Zelanda, sestrinske stranka nemačkih Socijaldemokrata (SPD). Ko bi još pretpostavio da ona gaji simpatije za konzervativnu Angelu Merkel. Ali nemačku kancelarku van njene domovine ne povezuju ni sa jednom političkom strankom. Ona je politički soliter.