Spisak bivših zvaničnika Trampove vlade već je veoma dugačak. Na njemu ima mnogo imena koja nisu vredna pamćenja. Ali ime koje će dospeti na taj spisak koncem februara, bez sumnje je najvažnije. I verojatno će imati najozbiljnije posledice: Džems Matis.
Šef Pentagona je ovog četvrtka u pismu na dve stranice objavio svoju ostavku – nakon što je Tramp objavio povlačenje američkih snaga iz Sirije. Matisovo pismo je izuzetno: s jedne strane, zato što ne sadrži baš nijednu lepu reč o Trampu, a s druge, zato što u njemu piše da daje ostavku zato što su njegova gledišta na spoljnu i odbrambenu politiku SAD u potpunom sukobu s mišljenjem Trampa. Nijedno, ni drugo u stvari ne čudi.
Matis je bio jedini član Trampove vlade koji ni na sednicama nije tek govorio hvalospeve Trampu – veličanje predsednika čiji stil vladanja više liči na autokratiju nego na demokratiju.
Trampov čovek – samo do određene granice
Da budemo jasni: Matis je bio član Trampove vlade i učestvovao je u donošenju čitavog niza užasnih odluka, bilo da je to odvajanje dece od roditelja migranata na granici sa Meksikom ili odluka o zabrani ulaska osoba iz određenih zemalja.
Ali, za razliku od drugih, Matis je bar pokušao da ublaži ili čak da spreči neke odluke za koje je smatrao da su nerazumne. Nedugo nakon izbora 2016, još pre nego što je Tramp položio zakletvu, Matis se javno usprotivio budućem predsedniku. Smatrao je da mučenje ne bi trebalo ponovno uvesti kao metodu prilikom saslušavanja. Matis je želeo i da SAD ostanu pri sporazumu sa Iranom o atomskoj energiji, iako je i sam sumnjao u efikasnost tog dogovora. Ministar odbrane bio je skeptičan i kada je Tramp počeo da zvecka oružjem prema Severnoj Koreji, ali je isto tako ostao nepoverljiv i prema najnovijem prijateljstvu Trampa i Kima Džona Una.
Matis se suprotstavljao i često izraženoj Trampovoj želji da povuče američke snage iz Avganistana i Sirije. Trampov tvit u kome je najavio da će povući sve vojnike iz Sirije, bila je samo kap koja je prelila čašu.
Kod još jedne teme su Tramp i Matis uvek bili različitog mišljenja: NATO. Još tokom predizborne kampanje, Tramp je to transatlantsko savezništvo označio kao „suvišno“ – on to nikada kasnije nije u potpunosti demantovao jer, eto, on tako misli o NATO. Po tom pitanja razlika između njega i Matisa ne može biti jasnija: kao general sa četiri zvezdice, koji je nekad i komandovao tim savezom, Matis smatra da je NATO od krucijalne važnosti. Isto tako, u susretima s uplašenim evropskim partnerima uvek je ponavljao tu svoju podršku.
Nasuprot tome, Tramp ne veruje u trajne saveze. Ne veruje u zajedničke vrednosti ili pouke iz istorije. Za njega je sve tek posao, samo dil. Takvo gledište bilo je u jasnom sudaru s Matisovim poimanjem sveta u kome su na prvom mestu dugogodišnja partnerstva i zajedničke vrednosti – što je uglavnom bio i stav svih dosadašnjih američkih predsednika.
Odlazi partner Evropljana
Ono što je veoma važno u Matisovoj ostavci, jeste činjenica da sa njim odlazi i poslednji uticajni ministar u Trampovoj vladi čije je gledište o svetu i ulozi SAD slično najvažnijim partnerima u Evropi. Za predsednike država ili vlada Evrope, Matis je bio poslednja prepreka protiv potpuno neuračunljivog i neodgovornog američkog predsednika – iako je uticaj Matisa u posljednje vreme već počeo da popušta. Ipak, on jeste bio saveznik. I on sada napušta političku pozornicu. Evropa i NATO zato sad moraju da budu spremni na sve.
Kad Matis krajem februara bude napustio svoj položaj, Tramp će ostati okružen samo još ulizicama –koje rade samo za jednog čoveka i govore samo ono što njihov šef želi da čuje. To je veoma opasna perspektiva za svet, tim pre je još ni polovina Trampovog mandata nije prošla.
U svojoj nedavnoj bezobzirnoj podršci liderima Saudijske Arabije nakon ubistva novinara Kašogija, Tramp je još jednom ponovio: „Amerika na prvom mestu! Svet je veoma opasno mesto.“
Možda će zvučati preterano, ali Matisova ostavka bi Trampu mogla da ostavi toliko prostora, da te reči zaista postanu istina. Istina kakvu nismo mogli ni da zamislimo.