1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Odlučujuća bitka po cenu života civila

7. februar 2020.

Za nekoliko nedelja je deveta godišnjica od izbijanja rata u Siriji. Odavno je jasno da je pobednik tog rata – Asad. Nedostaje mu samo Idlib. Da bi povratio taj region on ne pravi razliku između civila i ekstremista.

https://p.dw.com/p/3XPFz
Foto: picture-alliance/dpa/A. Alkharboutli

„Ljudi u Idlibu mogu da biraju: ili da ostanu kod kuće i suoče se sa smrću ili da pokušaju da pređu granicu i pobegnu u Tursku.“ Tako u kameru mobilnog telefona govori Sirijac Mustafa Danon dok stoji na granici sa Turskom. Snimak koji je napravio širi dalje preko Tvitera.

Pod sloganom „Od Idliba do Berlina“, nekoliko hiljada ljudi – „oni koji smatraju da ih je čitav svet napustio“ – marširalo je nedavno do granice s Turskom. Cilj im je bio da međunarodnu zajednicu podstaknu na akciju.

Asadova „odlučujuća bitka“

Jedinice Bašara al Asada i ruske snage već dva meseca bombarduju Idlib. Ta provincija na severozapadu Sirije poslednji je bastion koji kontrolišu pobunjenici i ekstremisti, i sirijski vladar Asad želi da to područje stavi pod svoju kontrolu. Njegove snage napreduju uz rusku podršku iz vazduha i već su zauzele desetine lokacija, uključujući i strateški važni grad Marat al Numan, koji je gotovo potpuno opustošen.

Asad izjavljuje da je to „odlučujuća bitka“. A očigledno da takva bitka podrazumeva i kompletno uništavanje infrastrukture. „Pogođen je veliki broj bolnica, neke su delimično, neke potpuno uništene“, tvrdi Kristijan Rejnders iz organizacije „Lekari bez granica“. On je koordinator te organizacije za sever Idliba. Sve je manje mogućnosti za zbrinjavanje ranjenika, a to, kaže, za posledicu ima sve veći broj mrtvih. Prema informacijama iz Idliba, u čitavom južnom delu te provincije nema više nijedne klinike koja radi.

Kolona izbeglica iz Idliba
Kolona izbeglica iz IdlibaFoto: Reuters/K. Ashawi

Asad protiv Erdogana

Asad i njegovi ruski saveznici postavili su sebi za cilj da zaposednu poslednja uporišta pobunjenika koja drži paravojska Hajata Tahrira al Šama (HTS). Damask i Moskva navode da žele da potpuno unište džihadiste HTS, koji su, dodaju, nastali iz sirijskog ogranka Al Kaide.

Prema rečima specijalnog američkog izaslanika za Siriju Džemsa Džefrisa, sirijska vojska i ruska avijacija izvele su za samo nekoliko dana više od 200 napada iz vazduha na civilno stanovništvo.

Turska, koja stoji uz pobunjenike u Idlibu, postavila je u toj provinciji dvanaest posmatračkih mesta za kontrolu primirja. Međutim, propalo je više sporazuma o prekidu vatre između Turske i Asadove zaštitnice Rusije. Prema navodima turskog Ministarstva odbrane, sirijska vojska je tokom napredovanja napala i jedan turski konvoj, i pritom ubila pet turskih vojnika i jednog njihovog civila-saradnika – iako su Asadovi vojnici prethodno upozoreni na kretanja turskih vojnika i položaje turskih snaga.

Turska je odgovorila kontranapadom. Prema rečima predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ubijeno je 35 sirijskih vojnika. „Nije moguće ostaviti takav napad bez odgovora. I još ćemo od njih da tražimo da nam polože račun“, rekao je Erdogan. A onda je, očigledno se obraćajući Rusiji, dodao: „Ne bi trebalo da nam stojite na putu.“

Turska vojna vozila u provinciji Idlib
Turska vojna vozila u provinciji IdlibFoto: AFP via Getty Images

Ruska vojska je saopštila da turska strana nije obavestila Ruse o svom kretanju. Zbog toga su se turski vojnici našli pod vatrom Asadovih sirijskih trupa.

Neki na napad gledaju međutim i kao na poruku Rusije Turskoj da se drži svojih granica. „Erdogan sebe vidi kao garanta opozicionih snaga“, smatra Kristijan Brakel, šef istanbulskog predstavništva nemačke fondacije Hajnrih Bel. „Za Tursku je vojni angažman u Idlibu garancija da će imati mesto za pregovaračkim stolom kada se bude zavodio red u Siriji.“

Humanitarna katastrofa

„Erdoganova glavna briga je da bi još više ljudi iz Sirije moglo da pokuša da pobegne u Tursku“, dodaje Brakel. Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka decembra 2019. godine Idlib je napustilo 390.000 ljudi. Broj raseljenih se samo u proteklih devet meseci popeo na 750.000.

Marš „Od Idliba do Berlina“ trebalo je inače pre svega da bude simboličan, pa ipak, ljudi se nadaju da bi nekako mogli da se dokopaju Turske. „To nije isključeno“, kaže Brakel. Iako je granica strogo čuvana, neki turski graničari spremni su da popuste kada im se ponudi novac.

Većina u Idlibu, međutim, novaca nema. Oni zato čekaju u izbegličkim kampovima u blizini granice – na kiši i po hladnoći, bez adekvatne medicinske nege. Organizacije UN odavno upozoravaju na humanitarnu katastrofu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android