Odjeci „štampanih bombi“

Mihael Martens, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga, nije dobro u petak primio tekst DW u kojem se podseća kako je nemačka štampa pre dvadeset godina pisala uoči bombardovanja Jugoslavije. U današnjem izdanju FAZ (lista čiji su tekstovi od pre dve decenije obimno citirani u našem jučerašnjem tekstu) Martens se posebno osvrće na uvod u kojem DW piše: „Pre dvadeset godina su Nemci krenuli u prvi rat od Hitlera – u bombardovanje Jugoslavije. Tamo su ih ispratili ratoborni novinski komentatori."

„Da li se to može bitno drugačije shvatiti nego da su pre dvadeset godina 'ratoborni komentatori' pisanjem prizvali jedan rat? I uvodno podsećanje na Hitlera je u najmanju ruku čudno jer insinuira kontinuitet od 1945. do 1999. Da li u to stvarno veruju u Bonu?", pita se Martens, misleći na grad u kojem je sedište DW.

Martens podseća na sva imena novinara koja su pomenuta u tekstu DW (i ostavlja svoje čitaoce u zabludi da su svi ti novinari pomenuti kao primeri „ratobornih") i onda beleži da se u tekstu DW nigde ne navode „ratoborni komentari". „To nije čudo jer su pomenuti novinari 1999. Analizirali, izveštavali, opisivali, sigurno ponekad i grešili. Ali nisu se bavili ratnim huškanjem. Ni na jednom mestu DW ne navodi pasuse koji bi se tako mogli okvalifikovati. Osim ako se 'ratobornim' ne želi nazvati tvrdnje iz 1999. godine da se srpski nasilni moćnik Slobodan Milošević može pobediti samo nasiljem, da, dakle, posle ratova u Bosni i Hrvatskoj, posle uništenja Vukovara, masakra u Srebrenici i drugih zločina dalji pregovori ne bi pomogli."

Tekst u FAZ Martens završava aludirajući na pohvale koje je tekst DW dobio putem Tvitera: „Dopisnik iz Nemačke srpskog državnog medija RTS je smesta pohvalio 'sjajan novinarski posao' koji je uradio Dojče vele. To nikako nije čudo kada se zna da je RTS sasvim na liniji srpskog predsednika Aleksandra Vučića koji je 1999. bio Miloševićeš 'ministar informisanja'."

U tekstu za Tagescajtung iz Berlina, bombardovanja i nemačke propagande se priseća Andrej Ivanji, dugogodišnji dopisnik tog lista. „Muka mi je kad pomislim na parolu 'Nikad više Aušvic' koju je ondašnji ministar spoljnih poslova Joška Fišer rekao u vezi sa Kosovom na kongresu Zelenih 13. maja 1999. Besramno je bilo instrumentalizovanje Holokausta, jefitini propagandni trik kako bi se podgrejalo raspoloženje Nemaca i Zelenih za rat", piše Ivanji.

„Odmah se prisećam čistih laži tadašnjeg ministra odbrane Rudolfa Šarpinga, recimo o tome kako je proglasio trošni most preko Dunava za legitimni ratni cilj ili kako je govorio o navodnom 'Planu potkovice' da se Albanci etničkim čišćenjem proterju sa Kosova. I televizijsko obraćanje saveznog kancelara Gerharda Šredera: 'Ne vodimo rat, ali smo pozvani da i vojnim sredstvima dođemo do mirnog rešenja na Kosovu.' Bombardujemo, ali ne vodimo rat. Zalažemo se za mirno rešenje, ali smo spremni da ubijemo nekoliko hiljada nedužnih ljudi. Jesu li tada svi bili poludeli?"

Priredio: Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android