Odakle dolaze afričke izbeglice?

Od početka ove godine, u Evropu je stiglo 250 000 ljudi, a prema navodima visokog poverenika za izbeglice UN Gutereša, najmanje njih 2000 je na tom opasnom putu izgubilo život. Osim Sirijaca i Iračana na put kreće i mnogo Afrikanaca, naročito iz sledećih šest zemalja:

1. Eritreja

U toj zemlji 22 godine na vlasti je Isaja Afeverki, još od proglašenja nezavisnosti od Etiopije. On je predsednik, premijer, vrhovni komandant, predsednik parlamenta i na čelu jedine stranke koja je dopuštena u toj zemlji, PFDJ. O ljudskim pravima nema govora, privreda je na kolenima. Svakodnevna hapšenja ljudi bez ikakvog razloga, neretko mučenja. I na "slobodi" vlada siromaštvo i beznađe.

Samo u Italiji je u prvoj polovini 2015. evidentirano preko 18 000 došljaka iz Eritreje, što ovu malu zemlju na Crvenom moru uzdiže na prvo mesto čitave Afrike po broju izbeglica. Po UNHCR, prošle godine je iz te zemlje pobeglo 357 000 Eritrejaca, dakle preko 5% stanovništva te zemlje. Veoma često su to mladi muškarci koji žele da izbegnu vojsku. Jer, vojni rok traje 18 meseci, ali u stvarnosti se produžava na neodređeno vreme. Nemačka Eritrejacima uglavnom pruža azil, ali čak i ovde oni nisu sigurni od diktature u svojoj domovini. Ako žele bilo što od diplomatskog predstavništva prisiljeni na takozvani "porez za dijasporu", a neretko su i prevodioci službenici režima, tako da ih šikaniraju i dok im se "pomaže" prilkom zahteva za azil.

2. Somalija

U međunarodnoj politici se Somalija često ističe kao primer "propale države". Već više od 20 godina ova država na Rogu Afrike praktično nema vladu. Vladaju građanski rat, glad i nedostatak perspektive. Rezultat je da odlazi svako ko može: razvojni program Ujedinjenih nacija UNDP je još 2009. objavio procenu kako je već tada 14% stanovništva te zemlje živelo u inostranstvu. To je više od milion ljudi, a Somalijci i dalje napuštaju svoju zemlju.

U mnogim delovima Somalije islamistička milicija Al Šabab teroriše stanovništvo, i organizuje napade i u susednoj Keniji. U Somaliju su poslate i jedinice Afričke unije i mada su, zajedno s regularnom vojskom, uspeli postići određene vojne uspehe, Al Šabab čvrsto drži kontrolu nad delovima te zemlje. Utoliko je i njihov teror jedan od najčešćih razloga za beg, a on seže od prisilne mobilizacije pa do povreda ljudskih prava svih vrsta. Prema podacima UNHCR-a, u prvom polugodištu ove godine je i gotovo 7000 Somalijaca krenulo na put preko Mediterana.

3. Nigerija

Izbeglica ima i sa zapada Afrike, naročito iz Nigerije. Na severu te zemlje su stalni napadi terorističke islamističke organizacije Boko Haram već izazvale humanitarnu katastrofu, tako da je i ova najmnogoljudnija država Afrike dospela visoko na lestvici zemalja porekla izbeglica. Ove godine u Italiju je stiglo oko 8000 Nigerijaca, dvostruko više nego prošle godine.

Među njima je i mnogo njih koji beže od nasilja i zlostavljanja u Libiji. Kako nam objašnjava Selmin Caliskan, i nemačkog ogranka Amnesty International, mnogi Nigerijanci su bili "gastarbajteri" ili su se tek sklonili u Libiju. Ali kako je tamo stanje sve gore, mnogi od njih kreću opet na put.

Za vreme Gadafija u Libiji je bilo mnogo stranih radnika, najviše iz Nigerije, tako da čine već značajnu manjinu. Ali nakon sloma režima i državnih struktura, u mnogim delovima zemlje su izloženi rasističkim napadima, progonima i prinudnom radu. Zbog toga među izbeglicama ima i državljana relativno sigurnih zemalja, poput Gane ili Obale Slonovače, jer i su i oni sada zapravo pobegli iz Libije.

4. Gambija

Gambija nema niti dva miliona stanovnika pa je tako jedna od najmanjih zemalja Afrike. Usprkos tome, italijanski službenici su među pridošlicama u prvoj polovini ove godine evidentirali skoro 4000 izbeglica iz te zemlje. Glavni razlog: slično kao i u Eritreji, već preko dve decenije vlada tiranija Jaje Jameha.

Kao i u svakoj diktaturi, tako i u Gambiji više od polovine stanovništva živi ispod granice siromaštva. Oko 60% Gambijaca je nepismeno, a jedini pomena vredan izvozni proizvod te zemlje je kikiriki. Utoliko mnogi stanovnici te zemlje praktično žive samo od onoga što im šalje rodbina po svetu.

5. Sudan

To je zemlja koju već godinama uništava rat. Sudanska provincija Darfur je još od 2003. poprište pokolja u kojem je živote izgubiloviše od 300 000 ljudi. Tek 2011. je okončan jedan od tih građanskih ratova kad se odcepio jug Sudana, ali nasilje i rat ne prestaju. Napadi na civilno stanovništvo i etničko "čišćenje" na hiljade ljudi tera u beg.Sudan je istovremeno i zemlja porekla, tranzitna i zemlja odredišta mnogo izbeglica. Samo iz sada nezavisnog Južnog Sudana je po brojkama UNHCR u Sudan stiglo 189 000 izbeglica. Tamo je i 167 000 izbjeglica iz Eritreje, Etiopije, Čada i Demokratske Republike Kongo, a povrh svega toga je tamo i gotovo dva miliona izbeglica koji su iz jednog dela Sudana pobegli u drugi.

U prvom polugodištu 2015. je više od 3 500 izbeglica te zemlje dospelo i do prihvatilišta u Italiji, sedam puta više nego u godini pre toga. I taj nagli porast je rezultat nemira u Libiji gde je u proteklim godinama utočište našlo i mnogo Sudanaca.

6. Senegal

Ova država na zapadu Afrike zapravo spada u uzorne zemlje Crnog kontinenta: predsednik je izabran na demokratskim izborima, država i njene institucije uglavnom funkcionišu i praktično nema gladi. Uprkos tome, italijanski službenici su od početka godine evidentirali preko 2800 državljana te zemlje koji su preživeli opasan put preko Mediterana. Pa zašto su krenuli na put?

Jo-Lind Roberts-Sene iz Međunarodne organizacije za migracije u Senegalu nam objašnjava: "To su pre svega mladi ljudi sa sela i iz predgrađa. Oni traže posao, perspektivu i žele da pomognu svojim porodicama."

Roberts-Sene nam kaže kako je migracija u Senegalu u međuvremenu postala svojevrsni model uspona na socijalnoj lestvici, tim više što mnogi stanovnici te države žele u Francusku, zemlju kojoj je Senegal bio kolonija, a francuski je tamo još uvek službeni jezik. Ali i oni koji uspeju doći do Evrope brzo shvataju da je je sve drugačije od onoga što su čuli kod kuće. Pre svega, skoro svi moraju da živje u ilegali jer je na primer Nemačka još 1993. Senegal proglasila "sigurnom zemljom porekla". Drugim rečima, nemaju gotovo nikakve šanse da dobiju azil i preti im progon.