Od Niša do Harkova: Opake kasetne bombe
6. mart 2022.Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg optužio je Rusiju da u napadima na Ukrajinu koristi kasetne bombe, zabranjene međunarodnom konvencijom koju, međutim, do danas nisu ratifikovale ni Moskva ni Kijev.
Premda Stoltenberg nije izneo detalje niti dokaze, i pre njegovih reči su brojni stručnjaci tvrdili da su u udarima na Harkov i drugde upotrebljene kasetne bombe.
Prema organizaciji Hjuman rajts voč, koja se poziva na očevice i snimke, ruska strana je upotrebila ove opake bombe i u blizini klinike u Vugledaru, varoši nadomak Donjecka. Navodno je u tom napadu stradalo četvoro ljudi.
Simone Vizocki iz nemačke Fondacije za istraživanje mira i konflikata pogledala je snimke iz Harkova, između ostalog one koji pokazuju bombe koje nisu eksplodirale. Jedan snimak sigurnosne kamere uhvatio je trenutak kada se kasetne bombe seju nad jednom zgradom, uništavaju automobile i možda povređuju ljude koji se vide na rubu snimka.
„Ovo je civilna oblast i to je kršenje humanitarnog međunarodnog prava i Ženevske konvencije“, rekla je Vizocki za agenciju dpa, i podsetila: „Kasetne bombe nisu precizno oružje.“
Pogubne po civile
Ove bombe mogu se ispaljivati iz vazduha ili sa zemlje. U pitanju je kontejner sa više desetina ili čak stotina malih kasetnih bombi, koje su veličine limenke piva. One se pod rotacijom raseju nad ciljem, tako da padaju po površini koja može biti i po nekoliko hektara.
Eksplozivna snaga svake od bombica takva je da može probiti i laka pancirna vozila. Ali, kasetna municija prevashodno je opasnost za civile jer se seje u širokom luku.
Prema snimcima iz Harkova, i Alan Barlov iz organizacije Conflict Armament Research kaže da su u pitanju kasetne bombe. On precizira da oko deset odsto kasetica koje padnu na zemlju ne eksplodira odmah. „Onda one predstavljaju ogromnu opasnost za ljude u okolini, ukoliko se ne razoružaju“, dodaje on za agenciju dpa.
Prema stručnjacima, neeksplodirane bombe mogu prodreti do pola metra ispod zemlje. Ekstremno su osetljive i mogu da se detoniraju u svakom trenutku. Česte žrtve su deca koja naiđu na njih, pa pomisle da su igračke.
Slično kao i mine, kasetne bombice kontaminirale su mnoge zemlje sveta, a njihovo uklanjanje je skup, rizičan i mukotrpan posao.
Recimo, u Libanu je godinu dana nakon izraelskog udara 2006. ukupno više od dvesta civila stradalo od kasetnih bombi koje su kasnije eksplodirale. Upravo je to bio okidač da se inicira međunarodni sporazum o zabrani ovog oružja, koji je stupio na snagu 2010. godine, a ratifikovalo ga je do sada stotinak država.
Srbija žrtva bombi, ali nije ratifikovala sporazum
Sporazum pak nisu ratifikovale velesile SAD, Rusija i Kina, koje se broje u najveće proizvođače ovog oružja, kao ni Brazil, Ukrajina, Pakistan ili Izrael. Srbija je jedina zemlja regiona koja nije ratifikovala konvenciju, iako je bila jedan od inicijatora.
Vojska Srbije u naoružanju ima bacač raketa sa kasetnom bojevom glavom M-87 Orkan. Srbija takođe i proizvodi bacač granata, koji može da koristi kasetnu municiju.
Upravo je Srbija bila jedna od žrtava kasetnih bombi tokom bombardovanja NATO. U maju 1999. godine su bombe rasejane nad Šumatovačkom ulicom, autobuskom stanicom i Tvrđavskom pijacom u Nišu. Stradalo je šesnaest civila, dok je osamnaest povređeno.
„Tela su bila razneta među šargarepama i drugim povrćem, u lokvama krvi“, prenela je agencija AP tog dana iz Niša. Napadi kasetnim bombama na ovaj grad ponavljani su i narednih dana.
Oružje ima dugu istoriju. Masovno je korišćeno u Drugom svetskom ratu od strane Nemaca i Sovjeta. Tokom Zalivskog rata 1991. su Amerikanci i saveznici za samo mesec dana bacili 61.000 ovih bombi, sa ukupno dvadeset miliona kaseta.
Od početka sukoba u Ukrajini 2014. godine, Hjuman rajts voč je optuživao i Kijev da je ovom municijom gađao separatističke oblasti na istoku, što su ukrajinski zvaničnici uvek negirali.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.