Od demokratije do autokratije
24. mart 2018.
Represije su u porastu, političke slobode se ograničavaju, demokratski izabrane vođe odjednom vladaju čvrstom rukom: demokratski standardi, ljudska prava i vladavine pravne države ugroženi su u sve više zemalja, navodi se u četvrtak objavljenom „Indeksu transformacije” fondacije Bertelsmann. Oko 4,2 milijarde svetske populacije je 2017. živelo u demokratijama (2003.- 4,0 milijarde) i 3,3 milijarde u autokratijama (2003.- 2,3 milijarde).
Mnoga zbivanja zabrinula su autore ovog izveštaja. Nisu ih samo zabrinule očita kršenja zakona, već i to što su čak i šefovi država u nekim demokratijama pokušali da „vladaju čvrstom rukom". Izveštaj prikazuje svet rastuće političke nestabilnosti.
Samo dve zemlje - Šri Lanka i Burkina Faso - napravile su veći napredak ka demokratiji, navodi se u izveštaju. Fondacija Bertelsman prati politički i ekonomski razvoj 129 zemalja, kako razvijenih, tako i onih u razvoju. Stručnjaci su opisali pozadinu zbivanja u dvema zemljama pobednicama i dvema gubitnicama.
Pobednica Burkina Faso: Odustajanje od proizvoljnih hapšenja
Oprezno optimističan je Bertelsman spram demokratskog napretka Burkine Faso: Nakon puča protiv dugogodišnjeg predsednika Bleza Kompaorea 2014., stanovnici ove zemlje su krajem 2015. na demokratskim izborima izabrali svog novog predsednika, bivšeg premijera Roha Marka Kaborea. Njegov protivnik odmah je priznao poraz. Civilno društvo u ovoj zemlji je snažno; bilo je i 2014. godine, kada su mase protestima dovele do okončanja 27-godišnje vladavine režima.
Od tada više bilo proizvoljnih hapšenja i sistemskih mučenja. Pravosuđe je pak ostalo slabo. Problem u Burkini je pre svega pretnja džihadističkih grupa iz oblasti Sahel: Ova zemlja je kontinuirano žrtva terorističkih napada, kao što je bio slučaj 2. marta ove godine. Bivši predsednik koji nesmetano živi u susednoj Obali Slonovače, izgleda i dalje vuče neke političke konce u zemlji, čime izazva destabilizaciju. Njega optužuju za kontakte sa džihadistima.
Pobednica Šri Lanka: Okretanje od vladavine jedne osobe
Povoljan demokratski razvoj Šri Lanke započeo je 2015. porazom predsednika Mahinde Rajapaksa, čija vladavina je od 2005. sve više prerastala u autokratiju. On je krajem 2014. hteo treći mandat na prevremenim izborima. 2010. je Rajapaksa ustavnim amandmanom uspeo da ukine gornju granicu vladavine od dva mandata. Godinu dana ranije, vojska je masovnom ofanzivom konačno porazila militantne Tamilske tigrove što je Rajapaksu donelo veliku popularnost među većinskim singalskim stanovništvom, na koje se on i dalje oslanja u nadi da će ostvariti svoj povratak na političku scenu.
Međutim, njegov plan se nije ostvario. Njegov saveznik i ministar iz njegovog kabineta u Stranci za slobodu Šri Lanke (SLFP) Maitripala Sirisena pobedio je na izborima u januaru 2015. godine i to uz podršku onih koji su prešli u njegov tabor. Jedan od njegovih prvih poteza po dolasku na vlast bila je uredba o ograničavanju sopstvenog autoriteta. Zahvaljujući velikoj parlamentarnoj većini njegove koalicije, vladavina predsednika bila je ograničena na dva petogodišnja mandata. Na taj način se stalo u kraj vladavini jedne osobe ili pak porodice.
Gubitnik Brazil: Porok korupcije
Raširena korupcija untar Petrobrasa, kompanije u državnom vlasništvu, koju je obelodanila Istražna komisija Lava Jato, kao i pad izvoznih prihoda, teško su pogodili brazilsku ekonomiju. Ekonomska kriza je prerasla u političku, jer su brojni pripadnici vladajuće Laburističke partije (PT) i Partije demokratskog pokreta (PMDB) upleteni u aferu korupcije u Petrobrasu. To je rezultiralo još većim gubitkom kredibiliteta i reputacije političke elite, koja je i bez toga bila na lošem glasu.
Paralelno s tim je došlo do rasta popularnosti ultrakonzervativaca – posebno evangelista - u parlamentu - okolnosti koja bi mogla dovesti do preokreta u odnosu na prava žena i homoseksualaca, te postignuti društveni napredak tokom poslednjih godina vratiti unazad. Brazil još nije riješio problem sa nasiljem. Ta okolnost nedavno je podstakla predsednika Mihela Temera na angažman vojske u Rio de Žaneiru. Tim potezom je on pobrao simpatije stanovnika, jer sve više Brazilaca podržava radikalna rešenja, kao što ih podržava pobornik vojne diktature Žair Bolsonaro, kritičar vladavine ljudskih prava. Bolsonaro je inače jedan od favorita na brazilskim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Njihov ishod je, šest meseci pre održavanja izbora, potpuno neizvestan.
Poljska: Pad demokratskih standarda
Autori studije sa zabrinutošću gledaju na Poljsku. Vladajuća stranka PiS ima demokratski legitiman mandat. Takođe, ova stranka je brzo sprovela svoja obećanja, posebno na socijalnom planu, data tokom izborne kampanje. Međutim, ona je to uradila i sa nekim svojim manje glasno najavljenim željama: slabljenjem Ustavnog suda, kontrolom javnih medija i reformom administracije. Ove reforme su pre svega negativno uticale na demokratske standarde i dovele do još veće podele poljskog društva.
Takođe su ograničeni mehanizmi koji građanima garantuju neograniočeno učešće u političkom životu: novi Zakon o javnim okupljanjima crkvi i državi daje prioritet u odnosu na druge institucije. Pored toga, autori su se požalili i na politizaciju javnih medija.
Oni su izrazili i velike rezerve u pogledu vladavine prava u toj zemlji. Razvoj događaja na tom planu je doveo i do sukoba Poljske sa Evropskom komisijom. Takođe, ugroženi su i principi podele državne vlasti i nezavisnost sudstva.