Od bombardovanja do članstva u NATO

Najnovije istraživanje agencije Ipsos stratedžik marketing pokazalo je da većina stanovnika Crne Gore podržava članstvo u NATO. Razlika je, međutim, svega jedan procenat, 42 odsto za, 41 procenat protiv.

Istraživač Ipsosa Marko Uljarević za Dojče vele objašnjava da ta razlika nije značajna i da se ne može predvideti da li će podrška nastaviti da raste. „Građani Crne Gore imaju podeljeno mišljenje o pristupanju NATO. U poslednja tri meseca uočen je značajan porast broja onih koji bi na eventualnom referendumu podržali NATO integracije, ali da bismo mogli da govorimo o stabilnom pozitivnom trendu, potrebno je sačekati rezultate još nekoliko istraživanja na tu temu.“

Ukrajina i emocije

Do rasta podrške došlo je zahvaljujući intezivnijoj kampanji Vlade, kao i otvorenijeg zalaganja vladajućih i jednog dela opozicionih stranaka. NATO integracije su i kao tema postale više zastupljene u crnogorskim medijima, objašnjava Uljarević. Na rezultate budućih istraživanja mogla bi da utiču dešavanja u Ukrajini, koja su dovela do oštrijeg zatezanja odnosa Rusije i članica NATO. Dok je crnogorska Vlada otvoreno stala na stranu prozapadnih snaga, javnost nije imuna na poruke iz Moskve.

Nenad Koprivica, izvršni direktor podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), koji se takođe bavi istraživanjem javnog mnjenja, kaže da trend rasta podrške zavisi od više faktora, a kao jedan od njih nabraja takozvani situacioni faktor. „Ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića uticalo je na rast podrške javnog mnjenja Slovenije za članstvo u NATO, jer je to shvaćeno kao potencijalna opasnost od nove destabilizacije Balkana“, podseća Koprivica i dodaje: „U narednom periodu ćemo videti kako će kriza u Ukrajini, odnosno zaoštravanje odnosa EU/NATO i Rusije, uticati na podršku javnog mnjenja u Crnoj Gori.“

Sa tim je saglasna i Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju (CDT), nevladine organizacije koja je posvećena razvoju dijaloga o prednostima i manama mogućeg članstva u NATO. Ona ističe i emotivni faktor. „Istraživanja kontinuirano pokazuju da postoji značajan broj građana koji imaju snažnu emociju protiv učlanjenja Crne Gore u NATO, upravo zbog bombardovanja 1999. godine. Tim iskustvom nisu oduševljeni ni oni koji podržavaju članstvo u NATO i to najčešće navode kao najveću zamerku savezu. Emotivni argumenti veoma su moćni, a da li će uticati na krajnju odluku o članstvu, zavisi koliko će biti korišćeni u kampanji.“

Murino – crnogorsko ogledalo NATO

NATO bombardovanje Crne Gore odnelo je sedam života. Već prvog dana „Operacije savezničkih sila“, 24. marta 1999. godine u kasarni „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu poginuo je vojnik Saša Stojić. Mesec i šest dana kasnije, NATO je bombardovao selo Murino kod Plava, u kojem je stradalo šest civila, među njima i troje dece.

Milan Mirković iz „Udruženja žrtava vazdušnih napada NATO 1999. godine – Murino“ kaže: „Trideseti april budi sećanja na jedan nemio događaj koji nije bio ničim izazvan od strane Crne Gore, a ni ovog mesta, jer tu nije bilo nikakvih vojnih objekata koji bi bili, po kazivanjima NATO, legitimni vojni ciljevi. Koliko su iskreni i kolike su 'demokrate', najbolje pokazuju srušeni mostovi, stambene zgrade, železničke pruge, razoreni putevi i na hiljade poginulih civila u SRJ, među kojima je osamdeset i sedmoro dece.“

Stanovnici Murina tog 30. aprila nisu bili upozoreni na opasnost. Nadležni nisu uključili sirenu koja najavljuje bombardovanje. Porodice stradalih civila tužile su državu Crnu Goru i tražile odštetu na račun duševnih bolova i troškova izgradnje spomenika. Svi su, zbog zastarelosti, odbijeni, jer su se sudu obratili tri godine nakon pogibije.

Njihov pravni zastupnik Velija Murić za Dojče vele kaže da država nije učinila ništa da se pomogne unesrećenim porodicama. Iako Vlada poslednjih meseci vodi intezivnu kampanju za članstvu Crne Gore u NATO, varoš Murino i njih niko nije obišao, navodi Murić. „Koliko ja znam ništa nije učinjeno od države u smislu razgovora sa tim porodicama, u smislu satisfakcije, podizanja spomen obilježja. Mislim da bi Vlada trebalo da, nezavisno od sudskih postupaka, učini ljudski gest, a nikada nije kasno za to.“

Prva bombardovana članica NATO?

U slučaju da Vlada uspe u svojoj nameri, Crna Gora bi bila prva članica NATO koju je taj savez bombardovao. Do sada se nije dogodilo da zemlja koja je bila meta Alijanse, kasnije postane njen deo. Zbog toga je u Podgorici formiran mirovni pokret „Ne u rat, ne u NATO“. Predsednik pokreta Gojko Raičević u razgovoru za Dojče vele ističe: „Narodu koji je 'plodove' tog ratnog aparata mogao da oseti iz najličnije perspektive, nepristojno je sada naturati đavola i ubeđivati ga da je u pitanju lik anđela. NATO je sinonim za nesreću, asocira na okupaciju, ropstvo, rat, nevine žrtve i protivi se zdravom razumu svaka pomisao i akcija ka približavanju tom vojnom savezu.“

Zagovornici ideje o članstvu, NATO doživljavaju upravo suprotno. Nenad Koprivica iz CEDEM-a navodi: „Sudbina male države na prostoru Balkana jeste da bude članica sistema kolektivne sigurnosti koji će joj garantovati bezbednost i teritorijalni integritet kako bi se mogla posvetiti dinamičnijem društveno-ekonomskom razvoju.“

Ne zna se koliko košta NATO

Još nije sasvim jasno kako bi NATO mogao da utiče na crnogorski ekonomski razvoj. Nema računice koliko bi Crnu Goru koštalo članstvo, a koliko neutralnost. „Što se tiče troškova članstva, sa zvaničnih adresa nikada nismo čuli ni približnu projekciju novčanih izdataka za članstvo u NATO. Osim toga, nije urađena nikakva ozbiljna analiza koja bi nam dala odgovor na pitanje kako će se ulaganja u članstvo u Savezu odraziti na crnogorsku ekonomiju“, kaže Milica Kovačević iz CDT.

Ona smatra da bi upravo podatak koliko sve to košta i šta je isplatljivije veoma pomogao građanima da se odluče. Trenutno je neutralno po pitanju članstva u NATO oko 17 odsto stanovništva.

Poslednju reč daće Skupština

Pored toga što nema jasne računice, nije poznato ni to kako će Crna Gora doneti odluku o ulasku u NATO. Opcije su referendum, gde bi odlučivao narod, ili Skupština gde bi presudili poslanici.

U Vladi su bliži drugoj opciji. Potpredsednik Vlade Duško Marković je tokom obraćanja studentima u Podgorici objasnio da zakonom nije propisano kako da se donese odluka o članstvu, te da njemu lično referendum, iako i sam priznaje da je najdemokratskiji, ipak nije racionalan način: „Referendum je komplikovan i skup proces. Zašto da trošimo novac u vreme krize, kada odluku možemo doneti u Skupštini, gde već sada imamo dve trećine poslanika koji podržavaju NATO.“

Zato se može reći da je Crna Gora već donela odluku. Ipak, još je daleko od Severnoatlanskog saveza. Zvanična Pdogorica tek treba da dobije poziv za članstvo, što bi moglo da se dogodi u septembru na samitu NATO u Velsu.

Autorka: Jelena Kulidžan, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković