Od Betovena do Tokio Hotela
Na višoj školi u Detmoldu, reč je čak i o polovini. To su uglavnom studenti iz istočne Evrope ili Azije. Nastavni program u Nemačkoj obuhvata prevashodno čuvena klasična muzička dela, ali i neke nove muzičke forme.
Muzički eksperiment
Ludvig van Betoven jedan od najvažnijih kompozitora čija se dela ubrajaju u najveće klasike vremena u kojem je živeo i stvarao. Njegova dela su to vreme ipak bila kranje revolucionarna. Drugim rečima, reakcija publike na Betovenovu muziku tada, mogla bi se uporediti sa reagovanjem publike na muziku 20 veka. Jedan od njegovih sledbenika bi tako mogao biti Karlhajnc Štokhauzen, koji se smatra začetnikom elektronske muzike. Od 1971.godine Štokhauzen predaje na Višoj muzičkoj školi u Kelnu, a ubrzo i na letnjim kursevima u Darmštatu organizuje višenedeljne radionice, u čijem radu bi učestovali muzičari iz celog sveta.
U međuvremenu postoje brojni muzički forumi posvećeni novijim muzičkim talasima u Nemačkoj. Tu svakako i festivali i koncerti. Festival sa najvećom tradicijom u Nemačkoj su "Donauešingerski dani muzike".
Ovaj festival postoji još od 1921.godine i dan danas okuplja na hiljade posetilaca, poklonika novijeg zvuka, ne samo iz Nemačke.
Tu su svakako i festivali klasične muzike. "Dani Riharda Vagnera" u Bajrutu, "Dani Baha" u Lajpcigu ili "Betoven-fest" u Bonu.
Big Band Boom
Džez u Nemačkoj nije imao neko posebnu ulogu do sada. Ali uprkos tome, veliki broj ljubitelja ove muzike dolazi na medjunarodne džez festivale u Nemačkoj, na kojima se neretko pojave i slavna džez imena Maseo Parker, Herbi Henkok ili Pi Vi Elis.
U poslednjoj deceniji je na značaju posebno dobila Big Band forma. Drugim rečima, prilično popularni postali su koncerti džez orkestara nastalih pod okriljem medijskih javnih servisa. Godine 1987. nastaje državni Džez orkestar pod dirigentskom palicom Peter Herbolchajmer.
Upravo u ovom orkestru karijeru je svojevremeno započeo Rože Cicero, koji je 2007.godine na takmičenju za Pesmu evrovizije nastupao za SR Nemačku.
Pop kultura na nemačkom jeziku
Pop scena u Nemačkoj je pod priličnim uticajem američke produkcije. Poslednjih godina međutim, sve više nemačkih bendova uspeva da ostvari podjednako veliku popularnost u svojoj zemlji. Godina 2003. bila je presudna za grupu "Wir sind Helden". Nešto kasnije veoma popularni postaju i bend Juli, Silbermond, Anet Luisan ili pak Tokio Hotel. Lista nemačkog "pop podmlatka" postaje sve duža. Najveća nemačka pop imena su ipak Herbert Grenemajer, Die Fantastischen Vier ili Toten Hosen.
Njihove turneje i koncerti i danas su veoma posećeni. U međuvremenu su Smudo iz benda Die Fantastischen Vier, Udo Lindenberg, kao i Xavier Naidoo postali vanredni profesori na prvoj nemačkog Pop akademiji u Manhajmu.
autor: P. Lambek
odg. urednik: N. Jakovljević