Obama: Potrebna snažna i ujedinjena Evropa

Bio je to kratkoročno dogovoren susret, jer se za njega ukazala prilika: američki predsednik ionako je došao u Hanover pa je grad bio obezbeđen hiljadama policajaca. A i dvorac Herenhauzen je idealno mesto za političke razgovore pa je tako tamo iz Londona došao premijer Dejvid Kameron, iz Pariza predsednik Fransoa Oland, iz Rima premijer Mateo Renci – kako bi seli za isti sto sa Obamom i kancelarkom Angelom Merkel.

Zvanično, to je bila „razmena mišljenja“ i ništa više. Nikakav sastanak na vrhu, a još manje nekakav sastanak grupe G-5. Kancelarija za odnose s javnošću nemačke vlade veoma se potrudila da taj razgovor, koji je bio predviđen da traje 90 minuta, bude što dalje od znatiželjnih novinara. Čak je i pres-centar u dvorcu Herenhauzenu, koji je bio pripremljen za susret nemačke kancelarke i američkog predsednika, u ponedeljak (25.4.) bio zatvoren. Nije bila predviđena niti konferencija za novinare, jedino je smelo da se fotografiše i snima.

Gorljivi apel

Pri svemu tome, američki predsednik Barak Obama ima toliko toga da kaže svojim evropskim kolegama. Nešto od toga rekao je već oko podneva kad je u svom govoru na Industrijskom sajmu u Hanoveru bio i više nego jasan. „Svetu je potrebna snažna i ujedinjena Evropa“, rekao je Obama. On odlično zna da je EU podeljena toliko da se to ne pamti. Ali Amerikancima su potrebni Evropljani – danas više nego ikad. Sirija, Irak, Avganistan, Libija, Ukrajina, sukob s Rusijom... S obzirom na mnoštvo kriznih žarišta, za Amerikance bi bila noćna mora kada bi se još i Evropa raspala. „Nama je potrebna snažna Evropa kako bi ona, zajedno s nama, nosila svoj deo tereta“, izjavio je Obama.

„Možete se pouzdati u to da će vaš najveći saveznik i prijatelj, Sjedinjene Američke Države, biti na vašoj strani – rame uz rame, sada i zauvek“, poručio je američki predsednik Evropljanima. Ujedinjena Evropa je sada „nada za mnoge“. Evropa ima odlučujuću ulogu u svetu, naglašava gost iz SAD. „Evropa doprinosi tome da se održavaju norme i pravila s kojima se može stvoriti mir u čitavom svetu.“ Na primer, bez bliske suradnje Evrope i Amerike ne bi bio moguć ni atomski sporazum s Iranom, baš kao ni sporazum o klimi iz Pariza.

Više novca za obranu

Između ostalog, ne sme se dopustiti da se menjaju i povlače nove granice, naročito ne uz pomoć vojne sile, izjavio je Obama misleći na Ukrajinu. „Prava veličina se ne stvara tako što se plaše susedi“, poručio je Rusiji. Ali američki predsednik od Evropljana ne očekuje samo slogu, već i konkretnu podršku, naročito u borbi protiv takozvane „Islamske države“. Za američkog predsednika to je trenutno „najveći izazov“ današnjeg sveta.

Predsednik Obama je u Hanoveru najavio i slanje 250 dodatnih vojnika u borbu protiv IS. Njihov zadatak neće biti otvorena borba na frontu protiv ekstremista, već podrška snagama u Siriji. A kada je reč o jačanju NATO, američki predsednik smatra da tu ima još mnogo potencijala. „Moram iskreno da kažem da Evropljani smatraju ponekad da su dovoljni sami sebi kada je reč o njihovoj odbrani“, rekao je Obama. Zato je, između ostalog, potrebno da svaka članica NATO izdvaja po dva odsto bruto društvenog proizvoda za svoju oružanu silu, što je obaveza koje jedva da se drži ijedna članica Alijanse.

Sve su to zahtevi koje je američki predsednik izneo i tokom razgovora sa nemačkom kancelarkom. Angela Merkel mu se deluje kao najprikladnija osoba da Evropu održi zajedno: „Od vas možemo da naučimo kako se rukovodi mirnom rukom“, laskao je Obama domaćici. „Ne znam tačno, kako vi to ovde zovete kad držite ovako ruke“, pokazao je Obama poznati položaj ruku Angele Merkel koji u Nemačkoj zovu „Romb Angele Merkel“ (Merkel Raute).

Vašington je spreman da pomogne

Sigurno je da je nemačka kancelarka često držala ruke u tom položaju i tog poslepodneva tokom susreta sa Obamom, Kameronom, Olandom i Renzijem. Na kraju je razgovor pet državnih čelnika trajao gotovo dva sata. Nakon toga su svi otišli u svoje zemlje i jedino je nemačka kancelarka pristala da kaže par reči okupljenim novinarima.

Kao što se očekivalo, izjavila je da su „u centru pažnje bile svetske krize“ za čije rešavanje je potrebno češće koordinirati napore. Potrebno je razgovarati o spoljnopolitičkim problemima i dogovarati se o neophodnim akcijama. „Najhitnija pitanja bezbednosne politike želimo da rešimo u bliskoj saradnji sa transatlantskim partnerom“, izjavila je nemačka kancelarka. Dodala je i da je to „sasvim u duhu onoga“ što je američki predsednik tog istog dana izjavio u Hanoveru – o snažnoj Evropi koja stoji zajednički sa SAD.

Konkretno, pet državnih čelnika su se, osim situacijom u Siriji i Iraku, bavili i problemom izbeglica. Izuzetna je važna borba protiv uzroka bekstva ljudi i evropski sporazum s Turskom mora da se održi. Amerikanci su spremni i da „pomognu u borbi protiv ilegalne migracije“, izjavila je Merkel. „SAD su, ako to bude bilo potrebno, spremne da preuzmu deo odgovornosti za kontrolu rute koja iz Libije vodi u Italiju.“ Doduše, evropska misija protiv krijumčara ljudi pred obalom Libije operativnog naziva „Sofija“, deluje „veoma dobro“, tvrdi nemačka kancelarka. Isto tako, svi su odlučni da zajedno pomognu novoj, jedinstvenoj vladi Libije, zemlje koju razdire građanski rat.