O ćutanju, zlu i Bogu

DW: Stotine hiljada mladih ljudi dolaze u Krakov, ali i u Aušvic.

Manfred Deselers: Da, mnoge grupe žele da iskoriste priliku da posete memorijalni centar. Očekujemo 30.000 ljudi dnevno, ili oko 300.000 tokom deset dana. Da bismo mogli da se ​​nosimo sa takvim brojem, vreme posete se smanjuje. Neće biti pristupa izložbama u blokovima. Umesto toga će biti postavljeni panoi sa velikim fotografijama i informacijama.

Ima li tako kratka poseta uopšte smisla?

U svakom slučaju, da. Uvek je dirljiva šetnja kroz ovo autentično mesto gde se sve to zaista dešavalo. Ali, naravno, važna je i dobra priprema i potom suočavanje sa doživljenim. Zbog toga smo postavili posebnu stranicu na internet (www.sdm2016.cdim.pl).Tu se duhovno postavlja pitanje zla, krivice i praštanja. Za šta je čovek sposoban? Za šta su narodi sposobni? Šta je naša odgovornost? I, gde je Bog? Gde je bio Bog u tim danima, a gde je danas? Ova pitanja su ovde u vazduhu i dodiruju srca.

Da li "Aušvic" uopšte nešto znači mladima sa drugih kontinenata?

Ne treba potcenjivati značaj Aušvica širom sveta. Podsećanje na 70-godišnjicu oslobođenja Aušvica pre pola godine je uživo emitovano skoro svuda u svetu. Skoro da nije bilo novina koje to nisu pomenule. Aušvic je postao globalna tema. Na primer, u Argentini, u domovini pape, to je bilo važno pitanje ne samo za njega, već za čitavu crkvu, jer tamo postoji relativno jaka jevrejska zajednica sa mnogima koji su preživeli holokaust. Aušvic više nije samo evropsko pitanje. Šta smo u stanju da uradimo? Kakvi ambisi postoje? To dodiruje ljude širom sveta.

Najpoznatiji hodočasnik će u petak biti papa Franja. On je već najavio da u Aušvicu želi samo da ćuti.

Uvek se mora početi sa tišinom, morate da slušate glas zemlje. Tako to kažu u Poljskoj. Čovek mora biti u stanju da bude potresen na ovakvom mestu. Papa Jovan Pavle II je odrastao u senci Aušvica. Mnogi od njegovih prijatelja su ubijeni. Bivši koncentracioni logor tada je bio u njegovoj eparhiji. Tako da je bio spreman kada je kao papa došao u Aušvic, gde je govorio. Benedikt je kao Nemac imao biografsku referencu na ovu priču. Ali je takođe tiho šetao logorom. I kada je morao da govori pred kraj njegove posete, kao papa, on je rekao: „Na ovom mestu, reči presahnu, tu može da bude samo potresno ćutanje.“ Za papu Franju, koji će prvi put biti ovde, još je teže da nađe prave reči. Posebno imajući u vidu veličinu tuge. Drago mi je što će novinari morati da pišu o tišini.

Dakle, mladi u poseti Aušvic-Birkenau bi trebalo da ćute?

Da, nadamo se da će mladi osetiti tu atmosferu.

Centralni koncept Franje je „milosrđe“. To je takođe moto Svetskog dana mladih u katoličkoj „godini milosrđa“. Da li to uopšte ide uz Aušvic?

Prvo pitanje koje se ovde otvara je: Gde je bio Bog u Aušvicu? A pogotovu, gde je bio milosrdni Bog? Gde je bila milost Božija u Aušvicu? I moramo biti oprezni, da sa brzim odgovorima ne prekrijemo ranu u svom odnosu sa Bogom.

Vi živite tu više od 25 godina. Kako se vi prema tome odnosite?

Ideologija koja je izgradila Aušvic, oni koji su napravili Aušvic, oni su eksplicitno odbacili hrišćansku doktrinu milosrđa. Njima je bilo stalo do moći u kulturi borbe – protiv slabih. To nije odgovor na sva pitanja. Jer, to se ipak desilo u takozvanoj hrišćanskoj Evropi. Iz toga se javlja napor za redefinisanje hrišćansko-jevrejskih odnosa u proteklih 50 godina. Ali postoje znaci milosrđa u Aušvicu. To su sve svedočenja ljudi koji kao zatvorenici, kao žrtve u sistemu neljudskosti, nisu dozvolili da postanu neljudi. Ostali su ljudi. Simbol je postao otac Maksimilijan Kolbe. Njegov životni završni čin je bio čin ljubavi prema drugom zarobljeniku. I na kraju, SS nije imao poslednju reč, već dobrota ovog sveštenika. Isto važi i za sestru Faustinu (1905-1938), sveticu milosrđa iz Krakova. U tom smislu, Božansko milosrđe je takođe odgovor na Aušvic.