O proširenju ni reči
7. maj 2020.
Plan je bio da se početkom maja u Zagrebu održi samit lidera EU i Zapadnog Balkna koji je trebalo da označi početak novog političkog i tehničkog pristupa procesu proširenja. Zbog korona virusa dvodnevni samit je mutirao u trosatni videokonferencijski razgovor sa fokusom na krizu COVID19, a proširenje je još jednom ostalo samo u perspektivi.
”EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi regiona”, stoji u tesktu ”Zagrebačke deklaracije” usvojene tokom razgovora lidera EU i Zapadnog Balkna.
Dodaje se da su i partneri sa Zapadnog Balkana ponovili svoju posvećenost ”evropskoj perspektivi kao svom strateškom izboru”.
Deklaracija koju potpisuju ”lideri EU, uz konsultacije sa liderima Zapadnog Balkna” niti u jednoj svojih od 20 tačaka na šest strana ne pominje proširenje, integracije, članstvo ili bar EU perspektivu Zapadnog Balkna. Obećanje ”evropske perspektive” regionu koji se nalazi u srcu Evrope je pitanje kako za lektore tako i za političare.
”Rasprave o proširenju i političkim kriterijumima su u drugom planu u odnosu na pandemiju”, objašnjavaju u Briselu.
Dodaje se da proces proširenja ”traje i napreduje” svojim tokom i da će sledeća prilika da se priča o proširenju EU na Zapadni Balkan biti u junu na sastanku Saveta ministra EU. Stavljanje politike proširenja u drugi plan je ”deja vu” i to sa prethodnog sastanka lidera EU i Zapadnog Balkna u Sofiji 2018. godine. Tada je umesto virusa razgovor o proširenju ”pomračio” predsednik Francuske Emanuel Makroninsistiranjem na unutrašnjoj reformi Unije. Tako je i cela 2018. godina, najvljivana kao ”ključna za poroširenje i odnose EU i Zapadnog Balkana” doživela fijasko.
EU nudi jači angažman u regionu, ali traži i jače reforme
Kada je reč o 2020. godini njen prvi deo protiče u znaku pandemije korona virusa. Tako i ”Zagrebačka deklaracija” svoj prvi deo posvećuje ovoj vanrednoj situaciji zbog koje poziva na ”jedinstvo i solidarnost”. U tesktu se ukazuje na opredeljenost EU da pomogne Zapadnom Balkanu u borbi protiv pandemije i njenih društveno ekonomskih posledica. Naglasak se stavlja na paket od 3,3 miljarde evra koji je EU mobilsala za pomoć Zapadnom Balkanu uz ocenu da saradnja i podrška EU ”uveliko prevazilazi ono što drugi partneri mogu da obezbede regionu”. Napominje se da je EU spremna da pojača svoj angažman u regionu, ali pod uslovom opipljivog napretka u reformama.
”Zemlje Zapadnog Balkna moraju da nastave sa reformama i to posebno u oblasti vladavine prava, demokratskih vrednosti i borbe protiv korupcije. To su ključne oblasti za dobrobit građana, ali i za jačanje pratnerstva EU i Zapadnog Balkana”, kaže predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
Lideri EU 27 pozvali su kolege sa Zapadnog Balkna da se pridržavaju i osiguraju striknu primenu fundamentalnih vrednosti, demokratskih principa i vladavine prava, uključujući i vreme dok su vanredne mere zbog pandemije na snazi. I ovoga puta EU poziva sve na Zapadnom Balknu da usklade svoju spoljnu politiku sa politikom EU, ali i da načine odlučne korake u procesu međusobnog pomirenja, saradnje i rešavanja bilateralnih problema.
”Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su ključ za ekonomski oporavak regiona. Mi u Evropi to vrlo dobro znamo jer je naše jedinstveno tržište naša snaga”, kazala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
EU lideri i Evropska komisija navili su da će nakon pandemije i usvajanja okvira novog višegodišnjeg budžeta EU uslediti i veliki ekonomsko investicioni paket za Zapadni Balkna koji će se fokusirati na transport, energetsku infrastrukturu, zelenu transformaciju privrede i digitalnu tranziciju regiona.
Da li smo se dogovorili oko cilja?
Interesantan detalj sa ovog sastanka na najvišem nivou jeste da su svi učesnici zamoljeni da se u video konfrenciju uključe bez predstavljanja državnih obeležja.
U Briselu objašnjavaju da se u organizaciji ove video konfrencije, kao i na prethodnom samitu EU Zapadni Balkan u Sofiji, postavilo pitanje statusne neutralnosti Kosova koje je ”oprezno rešeno” tako što su svi učenici zamoljeni da koriste ”slične pozadine” kako bi se sprečilo da ”državni simboli iskomplikuju održavanje video konfrencije.”
Bez obzira na promene formata, detalja i agende, i uprkos ponavljanju opštih mesta u nedovoljno ambcioznoj završnoj deklaraciji, u Briselu ocenjuju da su video konfrencija lidera i druge incijative koje EU preduzima prema Zapadnom Balkanu dokazi da je region ”apsolutni prioritet” i ”povlašćeni partner” Unije.
”Zapadni Balkan pripada EU i oko toga niko u EU ne postavlja pitanje”, izjavila je Fon der Lajen.
Ona je na kraju razgovora lidera EU i Zapadnog Balkana zaključila da je proširenje jedna od najuspešnijih politika EU, koja je donela mir, prosperitet i stablinost evropskom kontinetu.
Iako ne pominje proširenje, ”Zagrebačka deklaracija” naglašava da ”EU i Zapadni Balkan dele isti cilj”, a to je ”mirna, jaka stabilna i ujedinjena Evropa”. Dodaje se da je taj ”isti cilj” podržan ”istorijskim, kulturnim i geografskim vezama” ali i ”zajedničkim političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima”.
Ono što je u zaključcima sastanka ne piše, a sa čim bi se bar lideri sa Zapadnog Balkna složili, jeste da je cilj definasan proširenjem i članstvom, a ne vremenski i politički neodređenom perspektivom.