Novinari se više ne usude da kažu da su novinari
27. oktobar 2020.
„Uvek. Svuda. NOS“. To je do sada pisalo na reportažnim vozilima Nederlandse Omroep Stichting, servisa koji proizvodi informativne emisije za više kanala holandske javne televizije i radija. Kako objašnjava glavni urednik NOS Njuvs Marsel Gelauf, sve je više napada na tehničare i novinare tog servisa. Kolege svakodnevno vređaju i psuju, bacaju na njih smeće, druga vozila na cesti „seku“ put njihovim reportažnim i novinarskim vozilima, kad vozila stoje, neki i uriniraju na njih.
Već je bilo više od stotinu takvih incidenata samo ove godine. Servis već duže šalje i obezbeđenje sa svojim ekipama i preostalo im je samo da uklone sve natpise po kojima se vidi da je reč o novinarima. O tome se mesecima razmišljalo, jer javni medij bi u suštini morao da bude vidljiv i pristupačan, navodi se na stranici NOS. „Ali ovako više ne može.“
-pročitajte još: „Politika se u toj meri obahatila da ima svoje medije“
„Nije samo stvar u onome što se dešava, već u onome čega se bojite da bi moglo da se dogodi“, prenosi britanski „Gardijan“ reči glavnog urednika. „Novinare napadaju ljudi i grupe koje žele da vide samo svoje viđenje sveta, koji pokušavaju da negiraju svako drugačije gledište i zato napadaju slobodu medija... Ovo je poraz novinarstva“, konstatuje Gelauf.
Napadi na novinare svuda
To se nipošto ne događa samo u Holandiji: Luc Kinkel iz Evropskog centra za slobodu štampe i medija (ECPMF) kaže da je samo od ovog jula bilo 34 napada na novinarske ekipe koji su prijavljeni njenom Centru. Tome bi trebalo dodati i mržnju koja se prema novinarima uočava na društvenim mrežama i u komentarima, i gde su se „značajno pomerile granice onoga što se uopšte može reći“, kaže Kinkel. A to je, dodaje, potpuno neprihvatljivo i neizdrživo.
Odluka servisa NOS uzbudila je i holandske političare: tamošnji ministar za medije Ari Slob kaže da tu odluku shvata veoma ozbiljno i upozorava da je sloboda medija srce demokratije: „Dalje ruke od medija. Pustite novinare da bezbedno rade svoj posao i pustite ih da to rade nezavisno.“
Holandski koordinator za kontraterorizam i bezbednost Peter-Jap Albersberg podseća da je i ranije bilo političkog nasilja, pre svega iz redova pristalica ekstremne desnice i populističkih desničarskih političara kao što su Pim Fortaun i Gert Vilders.
Ljudi su u koroni „izgubili živce“
Ali sve to je poprimilo nove dimenzije u okolnostima mera protiv korone. Ta kriza učinila socijalni nemir vidljivijim, kako na ulici, tako i na društvenim mrežama. Pre pandemije politička desnica glasno je sumnjala u objektivnost medija: i u Nemačkoj se na njihovim manifestacijama već dugo čulo skandiranje Lügenpresse – lažljivi novinari. Oni se optužuju da uvek pre daju prostor „angažovanom novinarstvu“, nego „problemima malog čoveka“.
I holandski političar desničarskog Foruma za demokratiju Tjeri Bode tvrdi da su mediji „deo elite“ koju više ne interesuje „stvarno“ raspoloženje građana – iako on negira da je njegova retorika uzrok napada na novinare.
U vreme korone to nepoverenje dela stanovništva u objektivno izveštavanje medija postalo je još veće: „Ljudi koji su i pre bili nepoverljivi prema vladi, nauci i tradicionalnim medijima, sada su našli dodatnu potvrdu svojih teorija zavere i netačnih informacija“, kaže Albersberg za „Gardijan“. Tako je i u Nemačkoj ove godine bilo više napada na medijske ekipe i novinare, ne samo na manifestacijama desničara, već i prilikom izveštavanja o protestima protiv mera za suzbijanje korone.
Nema opravdanja za napad na novinare
Luc Kinkel iz Centra za slobodu medija ukazuje i da postoje razlike među zemljama Evrope: u zemljama kao što su Poljska ili Mađarska, gde državni mediji verno slede stavove vlade, napadaju se opozicioni i nezavisni mediji koje se u tim državama i zvanično optužuju za „širenje laži“.
Ali napadi i agresija protiv medijskih radnika širi se svuda i sve više postaje „normalno stanje“. „Vidimo i po našim statistikama i po onome što javljaju ’Reporteri bez granica’: ne postaje bolje, nego pre sve gore“, kaže Kinkel.
On je uvjeren: „Ništa ne može da opravda vređanje novinara ili napade na njih. Ali i sa strane medija ima propusta“, priznaje Kinkel. Već godinama je poznato da mnoge redakcije nisu naročito raznolike, što bi bilo važno da bi se bolje odslikala društvena stvarnost. Ipak, Luc Kinkel i dalje veruje da velika većina novinara i dalje obavlja svoj posao dovoljno transparentno.