Novi život za NATO

Jens Stoltenberg je vidno rasterećen. Prilikom svakog pojavljivanja u javnosti, u vezi s briselskim sastankom ministara spoljnih poslova zemalja-članica Alijanse, generalni sekretar NATO deluje zadovoljno. Jer, novi američki ministar spoljnih poslova Entoni Blinken, na zadovoljstvo evropskih saveznika, ponovo ističe važnost jedinstva.

Pune četiri godine Stoltenberg je bio prinuđen da gleda kako vlada predsednika Donalda Trampa radi „na svoju ruku“, ali i da sluša kako taj isti predsednik vređa NATO. U centrali u Briselu sada duvaju drugi, optimistični vetrovi. „Sada imamo jedinstvenu priliku da otvorimo novo poglavlje u odnosima SAD i Evrope“, kaže za DW Stoltenberg.

-pročitajte još: Analiza nemačkog „Velta“: Svet bez svetskog poretka

Blinken obećava obnovljeno partnerstvo

Od gosta iz Vašingtona, Stoltenberg je očekivao da se jasno opredeli za transatlantsku Alijansu. I – nije se razočarao. Entoni Blinken je u Briselu rekao da je došao kako bi istakao privrženost NATO. „Sjedinjene Države žele ponovo da izgrade partnerstvo, naravno prvenstveno s našim NATO-saveznicima. Želimo ponovo da oživimo Alijansu“, izjavio je Blinken na konferenciji za novinare.

To je verovatno obradovalo i francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Iva le Drijana. Na kraju krajeva, predsednik Emanuel Makron je 2019. NATO proglasio „klinički mrtvim“, otvorivši time raspravu o smislu i budućnosti Alijanse. Ona bi sada trebalo da bude pretočena u reformski program pod imenom „NATO 2030“, koji bi trebalo da bude usvojen u junu 2021. na samitu u Briselu, na kojem će učestvovati i predsednik SAD Džozef Bajden.

I ostali ministri spoljnih poslova NATO sa zadovoljstvom su saslušali poruku Blinkena. Nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa raduje što se opet razgovora o daljem razvoju NATO: „Nakon procesa razmišljanja, sada postoji strateški kompas. Vreme je da se NATO pripremi za velike izazove našeg vremena.“

Pritom se misli na pozicioniranje u odnosu prema Kini i Rusiji. A i o sukobima koji postoje unutar NATO ne bi trebalo samo politički diskutovati, već bi oni trebalo da budu i rešeni, istakao je Hajko Mas.

Da li je sukob s Nemačkom rešiv?

O jednom od tih sukoba govorio je novi ministar spoljnih poslova SAD. Reč je o sukobu sa Nemačkom zbog izgradnje Severnog toka 2. Gasovod koji iz Rusije ide ka Nemačkoj je „loša ideja, loša za Evropu i loša za SAD“. Blinken je zapretio da će firme koje rade na njegovoj izgradnji i dalje biti suočene sa sankcijama i zatražio da se radovi obustave.

I sa Turskom Blinken ima problema, jer Turci u Rusiji kupuju protivavionske rakete, a istovremeno se sa Grcima svađaju oko gasa u istočnom Mediteranu. Ti sukobi mogu da se reše i oni ne bi trebalo da štete saradnji sa pouzdanim saveznicima, smatra Blinken.

-pročitajte još: Džozef Bajden: Amerika se vratila

Za ministre spoljnih poslova NATO olakšanje je bilo što Blinken kao centralnu temu nije postavio spor zbog nedovoljnih izdvajanja za odbranu, na čemu je Trampova vlada insistirala tokom brojnih susreta s evropskim državama. „Cilj od dva procenta“ konačno više nije bio prepreka, rekao je jedan diplomata NATO.

Donald Tramp se neprestano žalio da NATO saveznici iskorištavaju SAD. Zemlje članice NATO obavezale su se da će do 2024. godine za odbranu izdvajati dva odsto svog BDP.

Zajednička akcija u Avganistanu

Novi ton u NATO je i veoma praktičan. O planiranom povlačenju vojske iz Avganistana, dvadeset godina nakon dolaska zapadnih vojnih snaga, SAD sada više ne žele same da odlučuju, već zajedno sa saveznicima. Opet važi staro pravilo; zajedno unutra, zajedno napolje, naglasio je ministar spoljnih poslova SAD Entoni Blinken.

SAD, ili bolje rečeno vlada predsednika Trampa, su se sporazumom sa talibanima obavezale da će se do kraja aprila povući iz Avganistana. SAD se međutim žale na talibane da se, suprotno obećanju, ne uzdržavaju od nasilja i sada razmatraju mogućnost da ipak duže ostanu u zemlji koju su pre dvadeset godina oslobodili od talibanskih vlasti.

Sada se ponovo analizira situacija i to zajedno sa saveznicima, izjavio je američki ministar spoljnih poslova u Briselu: „Šta god da na kraju uradimo, u obzir će biti uzete sugestije naših saveznika, koje ću nakon razgovora poneti kući.“

U Briselu dakle nije donesena nikakva odluka, na šta pojedini ministri spoljnih poslova kritički gledaju, jer vreme polako ističe. Nakon SAD (2.500), u Avganistanu je najveći broj vojnika nemačkog Bundesvera (1.300).

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas je za povlačenje nemačkih vojnih snaga, samo ako se ostvari napredak u mirovnim pregovorima sa talibanskim milicijama. „Ne želimo da sa preranim povlačenjem rizikujemo da se talibani ponovo okrenu nasilju i da vojnim sredstvima ponovo pokušaju da dođu na vlast.“

Kina sve važnija za NATO

Na predstojećem samitu u junu, kada će tema biti reorganizacija Alijanse do 2030. godine, šefovi država i vlada će se prvenstveno baviti „rastućom moći“ Kine. U razgovoru za DW, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je rekao da Kina sve jače zadire u NATO prostor, jer u mnogim zemljama investira u kritičnu infrastrukturu.

„To ne može da se zaobiđe. Mi moramo da razmotrimo posledice uspona Kine po bezbednost naše Alijanse, kao i promene u globalnom odnosu snaga“, naglasio je Stoltenberg.

Na sastanku u kineskom gradu Guejlin, u utorak, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov već su izneli svoj stav povodom „ponovnog oživljavanja NATO“. Lavrov je rekao da se prepoznaje „destruktivna priroda američkih namera, koje su zasnovane na vojno-političkim savezima iz Hladnog rata.“

„Obnovljeni savezi“ su pogodni za potkopavanje arhitekture međunarodnog prava zasnovane na Ujedinjenim nacijama. Ministri spoljnih poslova Kine i Rusije odbacuju povezivanje zapadnog, transatlantskog sveta, kao pokušaj da se drugim zemljama „nametne svetski poredak zasnovan na njihovim pravilima.“

Vakcinisanje za samit

I pored korona-pandemije, ministri spoljnih poslova NATO sastali su se u glavnom sedištu u Briselu. Tamo bi u junu trebalo da bude održan i samit šefova država i vlada. Kako bi se stvorila sigurna zona, u planu je vakcinisanje 4.000 zaposlenih, svih starosnih grupa, saopšteno je iz Alijanse. NATO-članica Poljska će za tu priliku obezbediti vakcine AstraZeneka.

Prema navodima agencije AP, belgijske vlasti nisu želele da komentarišu da li je ta nesvakidašnja kampanja vakcinacije u skladu s belgijskim pravilima o redosledu vakcinisanja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.