Novi život kosovskih povratnika iz IS
2. oktobar 2019.
Mensur Hoti pali cigaretu na cigaretu. U jednom prištinskom kafeu, direktor Sektora za javnu bezbednost na Kosovu govori o tajnoj operaciji obavljenoj u noći između 19. i 20. aprila. Bio je na dužnosti kada je pod okriljem mraka u Prištini sleteo avion u kojem je bilo 110 kosovskih državljana iz propalog terorističkog kalifata IS. Oni su pre toga bili zarobljenici u kurdskim logorima na severu Sirije. Ni članovi njihovih porodica nisu znali ništa o njihovom povratku.
Povratak u noći
Otpivši gutljaj kafe, Hoti se prisetio da danima nije spavao jer je morao da sa svim stranama koje su učestvovale u operaciji koordiniše povratak tih ljudi. Njegova zemlja nema zvanične odnose sa Kurdima iz pobunjeničkog saveza Demokratskih sirijskih snaga (SDF) koje kontrolišu veliko područje na severu Sirije.
Akciju sa povratnicima na Kosovo su omogućile SAD. Amerikanci su u savezu sa Kurdima i imaju stacionirane vojnike na severu Sirije.
Aerodromu u Prištini nije moglo da se priđe dok su se 32 žene, 74 dece i četvorica muškaraca iskrcavali iz aviona i smeštali u autobuse za zatamnjenim staklima. Muškarci su prebačeni u zatvor u Podujevu; žene i deca su prevezeni u Vranidol na medicinske i psihološke preglede. „Bili su u veoma lošem stanju, ne samo medicinski“, priča Hoti, i dodaje da se videlo da su došljaci izgledali izgladnelo i zapušteno.
Hoti, snažan čovek četrdesetih godina sa kratko podšišanom kosom, ne gaji iluzije, i vrlo dobro zna da najteži deo posla sa povratnicima iz IS tek predstoji. „Pomislite samo na ideologiju u njihovim glavama. Rad sa svim tim ljudima će biti vrlo zahtevan".
Kalifat u glavi
To je bilo jasno pri susretu sa Vlorom. Kao i ostali povratnici, ona je sada već gotovo pola godine ponovo kod kuće. Vlora nije njeno pravo ime. Njega niko ne sme da sazna. Poput drugih povratnika, ona je pod nadzorom i nalazi se u kućnom pritvoru na imanju svojih roditelja u jednom malom kosovskom selu. Sedi u hladu bukve. Kokoške kvocaju, jedna mačka se muva unaokolo, suncokreti se povijaju na vetru. Scena deluje idilično. Ali, razbijeni prozori na kući njenih roditelja ukazuju na siromaštvo.
Druge žene u porodici nose široke, šarene suknje. Sa Vlorom je drukčije. Od nje se vidi samo onoliko koliko to dozvoljava mali otvor za oči. Vitka 22-godišnja devojka je pod crnim pokrovom od glave do pete. Za vreme razgovora neprestano krši ruke.
Pet godina je živela u terorističkom kalifatu takozvane Islamske države. Ne otkriva se ni u kući. Religija još ima važnu ulogu u njenom životu, kaže, dok njeno dvogodišnje dete u prevelikim cipelama tapka po dvorištu. Porodica je zamolila DW da ne otkriva pol deteta kako neko ne bi došao na ideju o kome se radi.
Vlora i njena tri supruga
To dete nikad neće upoznati svog oca. „Bila sam u blizini kada je poginuo", kaže Vlora. „Pre toga smo nakratko bili zajedno; izašao je iz kuće i pogodila ga je raketa". Bio je to drugi od trojice boraca IS sa kojima je Vlora bila venčana.
Za terorističku paravojsku je poginuo i Kosovar sa kojim je sa 17 godina otišla na područje IS. Tada je slagala oca da ide na odmor u Tursku. Njen treći suprug je još živ i kurdske vlasti ga drže zatočenog u jednom logoru na severu Sirije.
Između kajanja i ideologije
Vlora sada kaže da je bila greška to što je otišla u IS. Ali, ne razume zašto se protiv nje i ostalih povratnica na Kosovo sada pripremaju optužnice. „Mi smo bile u kući i ništa nismo učinile", pravda se ona: „Nismo imale loše namere i samo smo sledile svoje muževe". Taj argument se stalno može čuti iz usta žena IS.
Tvrdi da ne zna ništa o pogubljenjima i drugim zlodelima IS. No, videla je ratna uništenja. Vlora sebe vidi kao žrtvu i nada se da neće dospeti u zatvor zbog članstva u terorističkoj organizaciji. Kaže da hoće da se integriše u društvo ali i da očekuje „da me ljudi prihvate onakvu kakva sam. I da prihvate to što nosim nikab".
Psihološkinja
Valbona Tafilaj poznaje Vloru i druge povratnice. Ona sa timom of 20 psihologa i psihijatara prati povratnice i decu na njihovom putu integracije u kosovsko društvo. Ova živahna psihološkinja kaže da su svi oni prilikom dolaska bili traumatizovani: „Dolaze sa ratnog područja. Doživeli su užasne zločine i žestoka bombardovanja".
Tafilajeva smatra da je njen glavni zadatak da osvoji poverenje povratnika.
Ona ponosno prenosi da su sva deca starija od šest godina od septembra – u školama. U okviru priprema za školsku svakodnevicu bila su na izletima, u zabavnim parkovima i sportskim halama kako bi se utvrdilo koliko su spremna za novi život. Pošto su majke u kućnom pritvoru, i deci je ograničeno kretanje. Valbona Tafilaj ne želi da odgovori na pitanje da li smatra da je neka od 32 povratnice iz IS još opasna. To, kako kaže, potpada pod lekarski zavet ćutanja.
Lovac na teroriste
Postoji li rizik za bezbednost? I ako postoji, koliki je? O tome intenzivno razmišlja i Fatos Makoli. Ovaj bradati muškarac je najviši funkcioner Kosova za antiterorističku borbu. Mala balkanska zemlja nema ni dva miliona stanovnika – no, gledano u odnosu na broj stanovnika, ni iz jedne evropske zemlje nije više ljudi otišlo u IS. Procenjuje se da ih je bilo više od 400.
Poređenja radi, Nemačka ima 82 miliona stanovnika, a iz te zemlje je u redove džihadista IS otišlo oko 1050 osoba.
Nemačka, Engleska ili Francuska se svim snagama opiru povratku svojih državljana sa bivših područja IS u Siriji i Iraku. Izuzetak ponekad čine deca.
Makoli kaže da Kosovo ima iskustva sa suđenjima islamističkim ekstremistima. Od 2014. godine naovamo, uhapšeno je više od 150 pristalica IS. Više od 80 njih je dobilo delom dugogodišnje zatvorske kazne.
Arapski faktor
Više od 95 odsto Kosovara su sunitski muslimani. Oni tradicionalno slede liberalni islam; mnogi žive sekularno. No, posle rata na Kosovu 1999. povećao se uticaj konzervativnih struja. Makoli smatra da su za to odgovorne pre svega Saudijska Arabija i druge zemlje Persijskog zaliva. Postojala je jasna namera „da se oživi islam na Kosovu" i da se on politizuje obukom imama. Arapske organizacije za pomoć su se posebno prilježno bacile na rad sa decom, naglašava borac protiv terora.
Sredinom 2000-ih godina, efekti vehabijske i salafističke ideologije su postali vidljivi „Odjednom su se javili problemi u porodicama. Deca više nisu htela da razgovaraju sa ženama ili su odbijala da učestvuju na porodičnim slavljima. Optuživala su svoje roditelje da nisu pravi muslimani."
Velika nezaposlenost, nedostatak perspektiva za budućnost među mladima i sveprisutna korupcija su učinili ostalo: Kosovo je postalo žarište radikalizacije.
Uzor Kosovo?
Mensur Hoti, direktor Sektora za javnu bezbednost koji pali cigaretu na cigaretu, priznaje da nisu svi Kosovari oduševljeni akcijom prijema povratnika. „Ali, to je bio jedini put da se suočimo s problemom. Ti ljudi su naši građani. Naš ustav nam propisuje da se staramo o svojim ljudima bez obzira na to gde se nalaze".