Novi-stari predsednik, stari problemi

„Zaklinjem se svojom čašću, na Ustavu Crne Gore, da ću dužnost predsednika Crne Gore obavljati savesno i odgovorno, za dobro svih građana naše domovine. Kao predsednik države, posvetiću se očuvanju nezavisnosti i suvereniteta Crne Gore, kao građanske, demokratske, ekološke i države socijalne pravde, zasnovane na vladavini prava“, kazao je novi predsednik Crne Gore Filip Vujanović, položivši po treći put zakletvu na toj funkciji.

Ali, ovaj put je ostao gorak utisak. Ne samo zbog snažnog nezadovoljstva grupe od osamdesetak protestanata koji su marširali od Podgorice do Cetinja, već stoga što ceremoniji polaganja zakletve nisu prisustvovali poslanici opozicije, kao i Socijaldemokratske partije (SDP), koja je koalicioni partner Demokratske partije socijalista (DPS) premijera Mila Đukanovića. Socijaldemokrate su poručili da je Vujanović prekršio ustav te zemlje, jer se po treći put kandidovao za predsednika, a saopštili su takođe da su na sam dan izbora zabeležene znatne nepravilnosti. To je veoma uticalo na zahlađenje odnosa između dve vladajuće stranke u Crnoj Gori koje su u savezu na državnom nivou već punih 15 godina. Ukoliko SDP podrži zahtev opozicije da se u Skupštini Crne Gore usvoji lex specialis o poništavanju predsedničkih izbora, onda će to praktično značiti da su u Crnoj Gori na pomolu ne samo novi predsednički, već i parlamentarni izbori.

Svi crnogorski problemi

Dakle, stranka Mila Đukanovića je sada veoma ranjiva, dok svakodnevno raste pritisak i iz Brisela da se ispitaju sve neregularnosti, posebno oko korišćenja državnih resursa u partijske svrhe, kao i na odlučniju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Situaciju dodatno komplikuje veoma teška ekonomska situacija, pošto je Crna Gora praktično pred bankrotom javnih finansija zbog ogromnih problema koje joj stvara urušavanje najvećeg preduzeća u toj zemlji, Kombinata aluminijuma u Podgorici, koji je u vlasništvu ruskog oligarha Olega Deripaske. Ta firma, naime, već mesecima ne plaća korišćenu struju, a računi premašuju 40 miliona evra, dok će država Crna Gora morati da plaća i garancije koje je dala na kredite za Kombinat, a koji prelaze 100 miliona evra.

Zato danas, sedam godina nakon proglašenja nezavisnosti, građani Crne Gore imaju malo razloga za zadovoljstvo. Prema rečima urednika nezavisnog podgoričkog nedeljnika „Monitor“ Zorana Radulovića, Crna Gora je sada bliža političkim promenama nego ikada ranije, ali još nije postala demokratska i pravna država. „Mislim da je i onima koji su glasali za NE 21. maja 2006. godine jasno da je Crna Gora tada odabrala pravi put, ali je problem što tim putem ne idemo ni približno dovoljnom brzinom”, zaključuje Radulović.

Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković