Novi problemi za Grčku

Na čelu protestne povorke u Solunu bile su izbeglice, a iza njih – male i najmanje grupe levog političkog spektra, inicijative protiv rasizma i fašizma. Još pre godinu dana, na antirasističkim demonstracijama u više grčkih gradova učestvovali su uglavnom pripadnici i simpatizeri vladajuće stranke Siriza. Sada su oni na meti kritika. Na lecima inicijatora su novi izbeglički logori vlade koje levičari zovu „koncentracionim logorima“, tražeći njihovo zatvaranje.

Sa sobom su doneli strah

Same izbeglice imaju druge brige. Sve češće one na engleskom skandiraju: „Otvorite granice!“ A na arapskom pevaju pesme u kojima se sirijski predsednik Bašar al Asad optužuje za uništavanje gradova i ubijanje dece. Ali, „izbeglice su u Siriji navikle da se nepoželjno ponašanje kažnjava zatvorom, pa se plaše da bi i ovde mogla da ih zadesi slična sudbina“, kaže američka etnološkinja Ketrin, koja tečno govori arapski i već godinu dana živi u Solunu.

Grupa od oko 200 sirijskih demonstranata je došla iz izbegličkog logora Dijavata koji se nalazi na jednom vojnom posedu deset kilometara od Soluna. Četiri autobusa za njihov transport su obezbedile levičarske grupe. One, zajedno sa svojim sledbenicima, na demonstracijama uzvikuju parole protiv NATO i „rata imperijalista“. Izbeglice to ne interesuje mnogo, one ne razumeju jezik. A i kada bi ga razumele, verovatno bi ih takvih slogani podjednako malo interesovali. Njima nije stalo do svetske revolucije, već do rešavanja sasvim konkretnih problema – a pre svega pitanja: mogu li za Nemačku ili ne?

To se pita i 20-godišnji student Mohamed. Sa svojom dvojicom braće, on je pobegao iz sirijskog grada Deir ez Zora od terorista IS. Kaže da se – kao i većina drugih izbeglica iz Dijavate – nije upisao u listu programa EU za preraspodelu izbeglica: „Čuli smo da će otvoriti granicu“. A ni ne poznaju nikoga ko je preko programa „relociranja“ napustio Grčku.

Život u hali

Slično razmišlja i Delal, udovica sa četvoro dece, koja dolazi iz istog grada. U zbeg je krenula za velikom porodicom u grupi od 40 ljudi. Svi su uspeli da stignu do Soluna – od 68-godišnje glave porodice, pa do dvogodišnje hendikepirane kćerke. Od četvrtka, njen novi dom je „Hala 18“ solunske luke – prostor od hiljadu kvadratnih metara. U kome se nalazi 320 izbeglica koje su ovamo stigle preko Lezbosa i Kavale.

Kada su izbeglice stigle u luku, lučki sindikat je saopštio da želi da dâ znak solidarnosti, lučke vlasti – da je izbeglički logor u dobrom stanju a gradska uprava – da je koordinacija rada dobrovoljaca i nevladinih organizacija besprekorna. I zaista, izbeglice su se obrele u praznoj hali u kojoj su postavile šatore koje su same donele – a od nevladinih organizacija nije bilo ni traga. I pored toga, nijedna izbeglica se ne žali. U šatorima jeste hladno, ali u njih ne pada kiša, toaleti u luci su čisti, a svakog dana izbeglice obilazi jedan lekar Crvenog krsta. Grčka armija se stara o podeli obroka – tri puta dnevno.

Izbeglice napuštaju ostrva

Pitanje je koliko će tako uređen život potrajati. Već za koji dan, veći broj izbeglica iz „Hale 21“ koja se nalazi preko puta, mogao bi da bude smešten u „halu 18“. Sve je više vesti prema kojima će grčka vlada do nedelje uveče 8.700 izbeglica sa ostrva Lezbosa, Samosa, Kiosa i Kosa prebaciti na kontinentalni deo teritorije. Na sva četiri ostrva se nalaze objekti za registraciju – i to po standardima EU – svih koji su preko Egejskog mora došli iz Turske. Cilj te akcije je da Grčka sprovede svoj deo sporazuma EU-Turska, koji je upravo stupio na snagu. Prema tom sporazumu, od sada će svi koji na pomenutim ostrvima budu registrovani kao ilegalne izbeglice, biti vraćani u Tursku. To se ne odnosi na izbeglice i migrante koje su pre nedelje stigle do Grčke.