„Novi impuls za Evropsku uniju“

DW: Emanuel Makron ubedljivo je pobedio na izborima. Ipak, postavlja se pitanje koliko su glasovi za njega u stvari bili glasovi protiv Marin Lepen?

Paskal Tibo: Rezultat izbora je jasan – dve trećine prema jednoj trećini u korist Emanuela Makrona. Ali nije svaki građanin koji je dao glas Makronu ujedno i njegov oduševljeni pristalica. Mnogi su želeli da izbegnu Marin Lepen i mnogi od tih glasača verovatno će već od danas biti opozicija, počevši od glasača levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona.

Koliko je bitno to što su klasične političke snage, socijalisti i konzervativci, praktično zbrisani sa scene?

Ovi izbori su jedinstveni po tome što je izabran predsednik koji ne pripada nijednoj etabliranoj i velikoj partiji. Za Makrona jeste uspeh to što je sa svojim pokretom za samo par meseci došao do pobede, ali naravno da on mora na izborima kroz mesec dana da obezbedi i većinu u parlamentu. Osvajanje apsolutne većine malo je verovatno. Verovatnije je da će on morati da formira neku koaliciju, slično onome kako se to radi u Nemačkoj. Moguće je da će to biti snage levice ili konzervativci. To bi takođe bio raskid sa tradicijom Pete republike po kojoj je predsednik uvek u jednom taboru, a opozicija u drugom.

Francuska već duže vreme slabi, i politički i ekonomski. Kako Makron namerava da je ponovo učini snažnom?

On želi da sprovede različite reforme koje bi poboljšale konkurentnost Francuske, recimo tako što bi povećao fleksibilnost tržišta rada. On takođe želi da u određenoj meri olakša poslovanje malih izvozno orijentisanih preduzeća koja u Francuskoj, za razliku od Nemačke, nisu toliko jaka. Kada je reč o tržištu rada, on takođe namerava da uvede naknadu za nezaposlene onima koji dobiju otkaz, pa i onima kojima je posao propao. Plan je da sve to bude usvojeno tokom leta kako bi se te mere što je brže moguće odrazile na privredu.

Francuska je „teška kategorija“ u Evropskoj uniji, a ovi izbori održani su u vreme kada je EU u lošem stanju. Može li Brisel sada da očekuje nekakve nove impulse iz Pariza?

Od proevropskog kursa Emanuela Makrona može se očekivati da će više impulsa stizati iz Francuske. Makron želi da Francuska ispunjava svoje obaveze. On želi da uradi svoje domaće zadatke kako bi zemlji povratio kredibilitet. Ali on će svakako izaći i sa određenim predlozima i zahtevima i prema Briselu i prema Berlinu. Tu je zahtev Nemačkoj da upumpa veće investicije u privredu. Činjenica je da je Nemačka po mnogim pitanjima izolovana u EU. Možda bi trebalo pričekati izbore za Bundestag. Možda je politički lakše sprovesti reforme EU ako predlozi dolaze iz Francuske, a ne iz Nemačke, jer bi to kod drugih partnera moglo da smanji utisak o nemačkoj dominaciji.

On je mlad, liberalan i nema stranku koja stoji iza njega. Više od toga mi o Emanuelu Makronu ne znamo. Kakav je on tip? Za kakav politički stil će se odlučiti?

Rekli ste već da je on najmlađi predsednik u novijoj istoriji Francuske. Politički će se on najverovatnije držati pragmatičnog kursa. Neće se orijentisati ni levo, ni desno, ali bi mnoge njegove predloge mogli da podrže i u jednom i u drugom taboru. On predstavlja raskid sa skepsom prema Evropi, što je u Francuskoj relativno široko rasprostranjeno. Njime su naročito impresionirani mladi, fakultetski obrazovani ljudi, oni koji su, da tako kažem, dobitnici otvorenog društva i globalizacije. Čak i njegov privatan život (Makron je oženjen 25 godina starijom ženom, njegovom bivšom nastavnicom, prim. red.) pokazuje da se on zalaže za drugačiji životni model. Moguće je da će on biti u stanju da, uz pomoć svojih retoričkih sposobnosti i svog optimizma, umanji veliki pesimizam koji vlada u francuskom društvu.

*Paskal Tibo je dopisnik radija Frans internacional iz Berlina