Novi grad za novog faraona
27. mart 2018.
Bivši general i sadašnji predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi se od dolaska na vlast pre četiri godine upustio u čitav niz golemih projekata: izgrađen je niz hidroelektrana, proširen je Suecki kanal, izgrađeni su novi putevi, otvorena je nova privredna zona...
Ali najdraži projekt egipatskog predsednika je svakako novi glavni grad Egipta – i kada glavni grad, kako je planirano 2022. preseli na jedno od najvećih gradilišta na svetu, Al Sisi svakako veruje da će još biti predsednik. Barem kad je reč o ovim izborima, on praktično nema protivkandidata: neki su uhapšeni, neki su u čudnim okolnostima povukli svoju kandidaturu.
Sa druge strane, drevni glavni grad Egipta Kairo je beznadežno zakrčen. Zato je 2016. počela gradnja nove metropole u pustinji, četrdesetak kilometara južno od Kaira. Planirano je da za svojih sedam miliona stanovnika nudi sve ugodnosti današnjeg doba, ali i da istovremeno bude ekološki i koristi snagu sunca.
Iznenađenje nakon tunela
No prilaz ogromnom gradilištu za sada nije spektakularan: nakon vožnje kroz pustinju po prašnjavom autoput koji povezuje Kairo sa Crvenim morem, naš vozač skreće kod brvnare sa čuvarom. Srdačno pozdravlja dva automobila koja prolaze pored njega jer zna ko je u njima: zaposleni u kancelariji za odnose sa javnošću kompanije ACUD koja gradi novi glavni grad. Nakon brvnare drum vodi u tunel i nakon njega se konačno vidi: gradilište dokle pogled seže.
Kroz grad će prolaziti mreža saobraćajnica duga 650 kilometara, a deo avenija je već asfaltiran. Jer bez njih bi stotine, možda i hiljade kamiona, bagera, mešalica za beton i drugih građevinskih mašina jedva mogli napredovati.
Ahmed al Hilali, portparol ACUD, nas vodi do gradilišta džamije Al Fatah. „Gigantska“ je tu još blag izraz: „Minareti će biti 70 metara visoki, u glavnoj sali će biti mesta za preko 8.000 vernika. Planirano je da bude završena do juna. Predsednik bi trebalo da tu dođe na molitvu već na kraju sledećeg Ramazana“, kaže nam Al Hilali dodajući naravno i „inšalah“ – „ako Alah da“. I naravno investitor: „Sisytown“, kako ga zovu neki zapadni mediji, bi trebalo da košta 45 milijardi dolara.
Katedrala je već tu
Nedaleko od džamije stoji i gradilište velike crkve na čijem vrhu već stoji krst. Za razliku od doba dok su Muslimanska braća vladala Egiptom i dok su tamošnji hrišćani strahovali za život, Al Sisi i ovom zgradom želi da pokaže da je to i njihova domovina – desetak odsto od 100 miliona građana Egipta su hrišćani. Utoliko je i crkva ogromna, na tri sprata. U prizemlje staje 2.500 vernika, na drugom i trećem nivou još 10.000. Verski vođa koptskih pravoslavaca je još prošlog Uskrsa tu bogoslužio, prisutan je bio i egipatski predsednik.
Ali centar metropole je naravno buduće sedište vlade. Već sledeće godine bi tu trebalo da budu preseljena i ministarstva i predsednik bi trebalo da uđe u svoju novu palatu. Novi kongresni centar i hotel na ulazu u vladinu četvrt su već gotovi, sve ostalo se užurbano radi.
„Gradnjom vladine četvrti bi bio završen prvi deo prve faze. Trebalo bi da uslede još dve faze, podjednako ambiciozne: da budu izgrađeno privredno i bankarsko središte, opera, bioskopi i pozorišta, restorani i prodavnice, ambasade, škole i univerziteti“, kaže nam Ahmed al Hilali.
„Građane to neće koštati ni centa“
Ali ko će to da plati? Objašnjavaju nam da država prodaje zemljište investitorima koji planiraju četvrt i počinju gradnju kad nađu ko će tamo raditi i živeti. Teško je reći da li je to zaista tako, tim više što je na gradilištu i mnogo vojske, tačnije inženjerskih jedinica egipatske vojske. Oni su zaduženi za puteve, mostove i tunele i Al Hilali nas uverava da se građani Egipta ne moraju bojati da će gradnja novog glavnog grada na kraju njih udariti po džepu. To je odluka predsednika, kaže nam: projekt mora finansirati sam sebe.
- pročitajte još: Koreni terora na Sinaju
Jer ako pogledamo table sa firmama koje tamo rade, to su praktično isključivo egipatske firme koje su se odazvali pozivu svog predsednika. Međunarodne kompanije, to nam priznaje i Al Hilali, su pokazale zanimanje, pre svega kineske. Ali tu još ništa nije dogovoreno.
U novom gradu je skoro gotovo i prvo naselje, sa oko 35.000 stanova. Pokazuju nam jedan od njih, sve je jednostavno, kupatilo, kuhinja... To treba da bude tek početak: predsednik najavljuje da će se broj stanovnika povećavati za najmanje 10.000 mesečno kad preseljenje konačno počne. Planirano je još dvadeset stambenih četvrti i još dvadeset nebodera – jedan od njih će biti najviša zgrada Afrike. Svi radnici, pogotovo u društvu funkcionera kompanije, nam tvrde da su ponosni na ono što rade i da bi se rado i sami tu preselili.
Hoće li to moći da priušte? Iako nam objašnjavaju kako se projekt sam finansira, ovi prvi stanovi su građeni na državni trošak. Koliko će koštati, to još nije odlučeno.
Duga istorija novih glavnih gradova
Ali oni su srećni što imaju posla: gotovo 200.000 ljudi direktno ili indirektno radi na novom glavnom gradu Egipta. Ako se tome pribroje i drugi veliki projekti u zemlji, stopa nezaposlenosti koja je godinama bila preko 12 odsto sada je pala za jedan postotak, tvrdi Statistički zavod u Kairu.
A onda ostaje i pitanje imena grada: na ime „Sisytown“ egipatski predsednik sigurno neće pristati, zato je previše skroman, tvrdi nam Al Hilali. Zasad je tu tek radni naziv „Metropola novi Kairo“.
Doduše, u zemlji sa tako dugom istorijom kao što je ima Egipat je isto tako već bilo gradnje novih glavnih gradova. Tu ne mislimo samo na Aleksandriju, metropolu velikog carstva koje je stvorio Aleksandar Makedonski. Još faraon Ekhnaton je u 14. veku pre nove ere dao da se izgradi i velelepni grad Atonov Horizont – to je barem značenje hijeroglifa za taj grad.
Ali slava tog grada je trajala veoma kratko: ubrzo nakon Ekhnatonove smrti se već Tutankamon vratio u staru metropolu Memfis, a Atonov Horizont je napušten i razoren. Tamo je ostalo tek malo, siromašno selo, a po mestima gde je kročio faraon i su stolećima pasle ovce i koze.