Novi život Titovog omiljenog lovišta
2. jul 2018.
Uništen i temeljno opljačkan tokom rata, baranjski dvorac Tikveš godinama stoji kao spomen na neke davno prohujale dane slave. Stare dvorce u 19. veku sagradili su još Habsburgovci, kasnije su se njima koristili Karađorđevići, a nakon Drugog svetskog rata tu je često lovio doživotni jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito.
Celo to vreme, javnost nije imala prilike da dvorac bolje upoznati, niti da u njemu uživa. Posle rata i mirne reintegracije Podunavlja, kompleks je predat upravi Parka prirode Kopački rit koja je najnoviji aneks koristila kao kancelarije, dok je ostatak konzervisala da ne propadne do kraja. Dvorac je tako čekao da ga se opet neko seti – i bolja vremena su, nadajmo se, napokon stigla.
Novac Evropske unije
Naime, upravo je u toku postupak javne nabavke za građevinske radove i na jesen bi taj baranjski biser trebalo da bude temeljno i sveobuhvatno obnovljen. I to, da stvar bude lepša, uglavnom uz pomoć novca Evropske unije.
Od oko 52 miliona kuna (oko sedam miliona evra), koliko će se utrošiti na obnovu, gotovo 44 miliona daće Evropska unija, tako da će se kompleks – Novi dvorac s aneksom i Stari dvorac ili Ladanjska kuća – pretvoriti u muzej. I to ne bilo kakav, već Muzej prirode Kopačkog rita, interaktivan, s edukativnim programima osmišljenima da budu zanimljivi deci predškolskog i školskog uzrasta, ali i odraslima. Pošto kompleks obuhvata još i kapelicu, bioekološku stanicu, kao i restoran, nema sumnje da će, s dobrim sadržajem, postati omiljeno izletište Osječana i ostalih stanovnika, ali i sve većeg broja turista u tom kraju.
„Cilj je, između ostalog, da kompleks postane mesto edukacije za učenike i odrasle, gde će modernim pristupom i interaktivno moći da se sazna o prirodnom fenomenu Kopačkog rita, pa je zato razvoj edukativnih programa bitna komponenta projekta“, kaže za DW Ružica Marušić iz uprave Parka prirode Kopački rit.
Habsburgovci, kralj Aleksandar, Tito...
Osim prirode, predstaviće se i istorija dvorca, tako što će se u dvorcima napraviti i reprezentativni prostori, poput lovačkog salona i spavaćih soba koji će svojim inventarom pokazivati bogatu prošlost tog nekad rezindencijalnog kompleksa. A prošlost Kopačkog rita je bogata. Tim područjem počelo je da se upravlja nakon osnivanja gospodarstva „Belje“, a na osnovu poklona cara Leopolda l 1699. godine. Njime od tada upravlja Eugen Franjo Savojski, do 1784. godine.
Belje kasnije prelazi u zakup dela porodice Habsburg, sve do 1918. godine. U to vreme gradi se stari dvorac. Od 1920. godine područje je proglašeno rezervatom kralja Aleksandra Karađorđevića, a nakon Drugog svetskog rata Kopački rit postaje Upravljani prirodni rezervat. Od 1997. godine područjem Parka prirode upravlja Javna ustanova „Park prirode Kopački rit“.
A kako će sve to da izgleda? Dva dvorca zadržaće izvorni spoljni izgled, dok će se iznutra prilagoditi muzejskoj nameni – ukloniće se dozidani pregradni zidovi, kupatila i pločice, a prostor prilagoditi kružnom kretanju posetilaca kroz izložbu, mada će se zadržati originalna tlocrtna organizacija dvorca. U Starom dvorcu biće obnovljena i zamenjena drvena građa, koja je sada opasno dotrajala, a s unutrašnje strane će se poboljšati toplotna izolacija, najavljuju iz uprave Parka prirode. U njemu će posetiocima biti predstavljen svet sisara, ptica, vodozemaca i insekata karakterističnih za Kopački rit. U manjem delu će biti prezentirane ribe, karakteristične za vode rita.
Novi, tzv. „Historicistički dvorac“ biće prenamenjen u istorijsko-prirodnjačku postavku, koja će biti razmeštena kroz čitavu zgradu, a sve postavke biće interaktivne i koristiće najnovije tehnologije, pa čak i VR naočale, kako bi posetioci mogli da „urone“ u virtuelnu stvarnost i tako upoznaju prirodna bogatstva Kopačkog rita.
U svim prostorima biće scenografija staništa koje se prikazuje, prikazivaće se flora rita pomoću maketa, holograma i maping-projektora, a tome će doprineti i zvukovi karakteristični za svako stanište koje se prikazuje. „Na primer, kada je reč o jelenu, dodaće se zvukovi rike jelena, zvukovi trka stada, krckanja grana i to sve u skladu s projekcijom. Kada je reč o pticama, čuće se zvukovi klepetanja krila i cvrkut ptica u skladu s projekcijom, a scenografija će uključivati i mašinu za proizvodnju magle koja će da simulira jesenje prizore“, kaže Ružica Marušić iz uprave Parka prirode Kopački rit.
Urediće se i spoljni prostor, tu će nastati šetališta kroz stoletnu šumu, napraviće se i dečje igralište, a predviđeno je da u sklopu kompletnog prostora postoji i restoran. Sve su to preduslovi da Tikveš postane omiljena destinacija, ovoga puta za sve građane, a ne samo za elitu. Ipak, taj dan neće doći pre 2021. do kada se očekuje da će radovi da traju.
Do tada bi trebalo da bude gotovo i pristanište za brodove na jezeru Sakadaš u Kopačkom ritu, a takođe i projekat koji Park prirode finansira sredstvima Evropske unije – od 11 miliona kuna troškova projekta, 9,3 daje Unija, a ostalo Fond i hrvatsko Ministarstvo zaštite životne sredine.