Nova Vlada Srbije: politika važnija od struke
28. oktobar 2020.
Otklonjene su i poslednje kadrovske nedoumice nakon što je Socijalistička partija Srbije (SPS) saopštila da će prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnologije biti Branko Ružić. Ivica Tončev, takođe SPS kadar, biće ministar bez portfelja, dok će njegova stranačka koleginica Slavica Đukić Dejanović biti specijalni savetnik Ivice Dačića, novog predsednika srpskog parlamenta.
-pročitajte još: Nova vlada Srbije, a odmah i nova izborna kampanja
Time je završena četvoromesečna saga oko formiranja nove Vlade, koja je u sada već uobičajenom maniru poslužila za još jedno odugovlačenje i medijsku zabavu licitiranja imenima potencijalnih ministara.
Ne veruje nikome
Iako je bilo najavljivano da će se u novoj Vladi naći dosta novih lica, na kraju se ipak ispostavilo da je akcenat više bio na kadrovskim rokadama unutar vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). Izvestan broj ministara zadržao je svoje resore, pojedini su samo zamenili mesta, a nova lica su – uz skromne izuzetke – političari koji su i do sada imali veoma solidnu medijsku i javnu promociju.
Takođe je primećeno da su se mnogi ministri našli na mestima za koja niti imaju iskustva, niti ona imaju bilo kakve veze s njihovim stručnim kvalifikacijama. Stoga i Dušan Spasojević, sa Fakulteta političkih nauka, za DW kaže da je „očito bila namera da na ministarska mesta dođu ljudi iz stranke ili oni koji su već bili u Vladi, nego zato što su za nešto stručni. Recimo, ministru Aleksandru Vulinu je ovo već četvrto ministarstvo – teško da je on baš toliko univerzalan političar da sve to može da radi sa podjednakim uspehom, uslovno rečeno“.
Novinar Slobodan Stupar za DW ocenjuje da je „Aleksandar Vučić toliko obesmislio institucije, i da ne mora formalno da pravi Vladu on je ne bi ni pravio. To je političar koji ne veruje nikome, i zato on mora da bude zadužen za sve, od zdravstva do ekonomije- imamo posla sa jednim neorganizovanim haosom u kome je samo on Vođa. Tu nema nikakve razlike između prve i ove poslednje Vlade koju je sastavio Aleksandar Vučić“, smatra Stupar.
Vučićeve poruke Zapadu
Posebnu pažnju izazvala je i preporuka predsednika Srbije da u novoj Vladi bude 50 odsto žena. Taj cilj je uglavnom ispunjen. Utisak o tome da Vučić prilično precizno targetira puls zapadnog javnog mnjenja svakako nije nov, jer analitičari priznaju da Aleksandar Vučić veoma dobro zna šta će pozitivno odjeknuti na Zapadu.
„Udeo žena ima sličnu funkciju kao i sama premijerka. Dakle, to je informacija koja će biti preneta na skoro svim medijima, i sigurno je da se zbog toga inostrani mediji neće baviti time ko je Ratko Dmitrović i da li je neki ministar stručan za mesto na koje je postavljen. To pokazuje da Vučić zna kako funkcionišu mediji i kako se šalju poruke“, primećuje Dušan Spasojević.
-pročitajte još: Kontinuitet Aleksandra Vučića
Slobodan Stupar taj momenat vidi kao „Vučićevu očajničku želju da dobije neku pohvalu sa Zapada. Mislim da će takvu neku pohvalu i uspeti da dobije. Ali, ne stoji iza toga neka posebna politička mudrost, jer nije tako teško proceniti čak i običnom čoveku šta je ono što će se Zapadu dopasti“.
Nova Vlada će imati oročeni mandat, jer je najavljeno da će novi izbori biti održani najkasnije do početka aprila 2022 godine. Međutim, Dušan Spasojević skreće pažnju na „jednu potpuno pogrešnu percepciju u srpskoj javnosti kada se govori o toj oročenoj Vladi. Stiče se utisak kada čitate o tome kao da je reč o Vladi koja će funkcionisati svega nekoliko nedelja. Zapravo će ona vladati skoro dve godine, što uopšte nije malo, i mislim da je važno da na to ukažemo, jer to nije baš tako kratak mandat“.
Panika zbog Vašingtona?
U svakom slučaju će ovo biti Vlada kontinuiteta, i u tom smislu ne možemo da očekujemo nešto posebno novo, dodaje Spasojević. „Ključni izuzetak može biti spoljna politika i da li ćemo dobiti neku vrstu podsticaja, pre svega iz Amerike, kada je reč o predsedničkim izborima, a onda možda i jednu vrstu jačeg pritiska Evropske unije oko Kosova. Ta spoljna dinamika može da utiče na mandat ove nove Vlade“, ocenjuje Spasojević.
Politička sudbina Aleksandra Vučića će verovatno dosta zavisiti od rezultata predsedničkih izbora u Americi, naglašava i Slobodan Stupar. „Mislim da je Vučić u paničnom strahu od eventualne pobede Džozefa Bajdena. Već se jednom opredelio za pogrešnog kandidata, a to bi i sada moglo da se ponovi. Demokratska administracija bi Vučića jednostavno rečeno isterala na čistinu kada je reč o Kosovu“, napominje Stupar.
(Ne)zadovoljna Rusija
Na prvi pogled možda nema direktne veze, ali pojedini analitičari u Beogradu smatraju kako sastav Vlade pokazuje i čišćenje ruskih kadrova unutar vlasti. To se pre svega vidi kroz bitno smanjeno učešće SPS-a u vladajućoj koaliciji, i kroz neizvestan status Nenada Popovića, jakog ruskog igrača u političkom životu Srbije. Najnovije informacije ipak govore da je tokom jučerašnjeg dana u parlament stigao predlog da Popović ponovo bude ministar bez portfelja, što verovatno znači i kontinuitet spoljne politike kada je reč o odnosima sa Moskvom – šta god ta politika bila.
Kako je otkazivanje posete Sergeja Lavrova – kako je saopšteno zbog korone – vrlo brzo u srpskoj javnosti protumačeno kao još jedna diplomatska opomena iz Moskve, a koja je sada navodno nezadovoljna količinom proruskog faktora u vlasti, SPS je demantovao da je „predstavnik Rusije u Srbiji“, kako je izjavio predsednik socijalista Ivica Dačić. Dačić je takođe naveo „da se otkazivanje posete šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu ne može tumačiti kao ruska podrška toj stranci“.