„Zašto nisam posetio ovu zemlju pre rata“, napisala je nedavno na Tviteru jedna nemačka novinarka iz Ukrajine. Ljutila se što nije videla veličanstvene gradove Lavov ili Odesu bez blokada puteva. To je pitanje koje postavljaju mnogi na Zapadu koji su putovali u Ukrajinu nakon početka ruske invazije u februaru. Novinari, političari i brojni volonteri često su u toj zemlji bili prvi put. Od raspada Sovjetskog Saveza 1991, Ukrajina zemlja nikada nije dobila toliko pažnje. Preporuku za putovanje dao je tek rat.
Koleginica se s pravom naljutila. Propustila je nešto što se nikada više neće ponoviti. Nije reč samo o vidljivim tragovima rata. Stara, snažno postsovjetski obeležena Ukrajina upravo umire pod ruskim bombama: ljudi, kuće, fabrike – i iluzije. Pozitivan, gotovo bratski odnos sa Rusijom više nikada neće biti onakav kakav je bio pre rata. Otuđenost između dva naroda, koja je započela nakon aneksije Krima 2014, u međuvremenu ne može biti veća. Mržnja i bes će oblikovati generacije.
Najveća pretnja u sto godina
Uz mešavinu tuge, suza i prkosa, Ukrajina 24. avgusta slavi svoj Dan nezavisnosti – osmi put u sred rata. Ovoga puta taj datum označava posebnu prekretnicu: tačno je šest meseci otkako Rusija varvarski pokušava da uništi ukrajinsku neovisnost. Dosadašnja bilansi: Ukrajina krvari i pati, ali stoji. Ona se bori!
Pretnja zemlji i njenom narodu toliko je elementarna, koliko je bila i pre stotinak godina. Tada su boljševici srušili kratku nezavisnost Ukrajine, a potom su rusifikovali Ukrajinu prema tradiciji carske Rusije. Može li istorija da se ponovi?
Nema sumnje, ruski predsednik Vladimir Putin namerava da učini upravo to. Njegova, kao propagandni cilj deklarisana „denacifikacija“ Ukrajine, nije ništa drugo do deukrajinizacija. Iz područja pod ruskom okupacijom stižu izveštaji da se sve ukrajinsko, a posebno jezik, potiskuje i uništava. Putinov suludi plan je uništiti Ukrajinu u ratu iscrpljivanja. Ipak, on u tome neće uspeti.
„Generacija nezavisnosti“ se bori
Šef Kremlja započeo je svoju borbu protiv stare Ukrajine. Ona mu je delovala kao lak plen: ekonomski i vojno mnogo slabija od Rusije, politički često posvađana, socijalno podeljena, samo polovično podržana od Zapada. Veći deo toga bila je činjenica, pa ipak je to bila kolosalna pogrešna procena. Šest meseci kasnije, Putin ima posla s novom Ukrajinom koja tek nastaje. Konsolidacija je počela već ranije, a ruska invazija je sve samo ubrzala. Nova Ukrajina brzo se oprašta od svega što je decenijama, pa i vekovima vezivalo zemlju za Rusiju: jezik, imena ulica, spomenika. Što je najvažnije, nova Ukrajina uči da brani samu sebe. I brzo uči.
Ova nova Ukrajina vojno je jača nego ikad pre i stalno jača – uz pomoć Zapada, naravno, ali i sopstvenom snagom. Za razliku od pre sto godina, današnja Ukrajina ima odlučujuću prednost: „generaciju nezavisnosti“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rođen u Sovjetskom Savezu, sa svoje 44 godine pripada upravo toj generaciji. Srž otpora ipak su mladići i devojke od 20 do 30 godina koji žrtvuju svoj život na frontu ili se neumorno kao civilni dobrovoljci brinu za vojsku ili se staraju o interno raseljenim osobama. To je generacija kojoj je sve ukrajinsko samo po sebi razumljivo. Za to se ona bori i to želi. I pobediće. Ova nova Ukrajina je Putinova noćna mora.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.