Nova „sudbonosna“ faza

Prema izveštajima grčkih medija, stručnjaci povereničkih institucija bi trebalo da se u utorak (28.2.) vrate u Atinu i ponovo se detaljno pozabave reformskim nastojanjima levičarske vlade Aleksisa Ciprasa. To bi mogao biti važan korak u pravcu daljih isplata sredstava iz paketa za spas Grčke vrednog 86 milijardi evra.

Za građane navodno nema dodatnog troška

Da bi do toga došlo, Grčka se obavezala na dalje reforme i uštede koje bi trebalo da se sprovode i po završetku tekućeg trećeg programa pomoći – 2018. godine. Govori se o liberalizaciji tržišta rada i regulativima u vezi sa trulim kreditima za firme i kupce nekretnina, ali i o daljoj privatizaciji, smanjivanju penzija i smanjivanju broja neoporezovanih stavki u dohotku, što bi značilo da bi plaćale i stotine hiljada građana sa niskim dohotkom.

Još pre nekoliko dana, nije izgledalo da će biti postignuta saglasnost oko tih mera. Premijer Cipas je stalno ponavljao da neće pristati na nove mere štednje i da neće opteretiti Grke ni jednim jedinim dodatnim evrom koji bi trebalo da plate. Danas se, međutim, govori o tome da će za svaki evro kojeg se građani odreknu biti uvedeno odgovarajuće poresko rasterećenje. To bi značilo da nema dodatnog troška za građane.

Komunisti traže nove proteste

U ponedeljak je portparol vlade Dimitris Janakopulos naveo jedan primer. Ako vlada zaista snizi doprinose koji se oporezuju, hoće li vlada smanjiti porez na dodatu vrednost ili smanjiti porez na nekretnine i tako kompenzirati smanjenje dohotka? Panajotis Petrakis, profesor ekonomskih nauka na Univerzitetu u Atini, skeptičan je: „Želeo bih da ta računica uspe, ali ne znam da li su se oni koji daju novac oko toga uošte dogovorili. Dakle, pričekajmo“, rekao je Petrakis u razgovoru za DW.

Šef evro-grupe Jerun Dajselblum je posle sastanak sa ministrima finansija u Briselu rekao da je Grčka na putu da sa striktnog kursa štednje pređe na strukturne reforme. To bi odgovaralo konzervativnoj opoziciji u Atini. Tradicionalno jaka Komunistička partija je pozvala na nove proteste protiv stalne politike štednje. Kritike na račun vlade je izneo i internet-portal To vima: obećanje da više neće biti daljih mera štednje, piše ovaj portal, trebalo bi da skrene pažnju javnosti sa činjenice da vlada odustaje od crvenih linija koje je sama povukla.

Šta će učiniti MMF?

Nejasno je i kakva će biti buduća uloga Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u programu spasavanja Grčke. Ministri finansija EU žele da MMF ostane faktor , u tom procesu, ali odbacuju ideju te institucije o delimičnom otpisu duga Grčke. Za profesora ekonomije Petrakisa jedno je sigurno: ako EU i MMF postignu dogovor oko toga, a sve izgleda da će tako biti, to će verovatno ići na račun Grčke: „Zahtevima ministara finansija EU sada treba dodati i zahteve MMF“, strahuje ovaj ekonomista. Petrakis ne može da kaže kada će doći do definitivnog dogovora sa poveriocima“. Završetak pregovora u martu i aprilu je moguć, ali nikako i siguran.

Ministara privrede Jorgos Statakis, međutim, širi optimizam. On je za atinsku televiziju Skai rekao da bi ekspertiza grčkih reformi mogla biti vrlo brzo zaključena – a u tom slučaju bi jedan vanredni sastanak ministara finansija u martu mogao da zapečati i dalje olakšice za Grčku kada je reč o otplati duga.

Sada se spekuliše i o tome kakve će sve nove poreze morati da plaćaju građani Grčke da bi predviđeni ciljevi mogli biti ostvareni pravovremeno. Od izbijanja dužničke krize, noćenja u hotelima, mobilni telefoni, priključci za internet, pivo, vino, e-cigarete, kafa, gas i benzin, oporezovani su specijalnim sumama. Kada državi treba obezbediti nove izvore prihoda, mašti nema kraja: prema informacijama atinsko lista Imerisia, vlada razmatra mogućnost uvođenja poreza od 10 odsto na – kožne cipele i tašne.