Nova stranka želi ukidanje evrozone

"Alternativa za Nemačku" se zove stranka koja oko sebe želi da okupi sve one konzervativne snage koje su nezadovoljne stanjem u zemlji, pre svega politikom Angele Merkel i vladom koalicije demohrišćana i liberala.
Najveći trn u oku "Alternativcima" je zapravo evro i način na koji Nemačka, po njihovom mišljenju, finansira evrozonu. Na osnivačkom kongresu u Berlinu okupilo se nešto više od 1500 članova. Njihov cilj je da osvoje dvocifreni procenat glasova birača. "Alternativa za Nemačku" trenutno ima oko 7500 članova i sudeći po najnovijim anketama, 24 odsto potencijalnih birača je izjavilo da bi mogli da glasaju za novu partiju.
Profesor ekonomije iz Hamburga, Bernt Luke, inače 33 godine član CDU, na kongresu u Berlinu je rekao da se partija zalaže za kontrolisano raspuštanje evrozone jer „Nemačkoj evro ne treba, a drugim zemljama šteti.“
Međutim, novoj stranci, još malo desnije od centra nego što je to Hršćansko demokratska unija (CDU) Angele Merkel, politikolozi ne daju previše izgleda za ulazak u Bundestag na septembarskim parlamentarnim izborima.  Ipak, demohrišćani su saopštili da ovog novog protivnika shvataju ozbiljno.

Nova ljubav prema evru

Jedan od razloga za to je i činjenica da većina Nemaca odbacuje glavni politički slogan "Alternative za Nemačku" a to je "Ne evru".  Kako je pokazalo jedno ispitivanje javnog mnijenja, koje je za dnevnik "Handelsblat" sproveo demografski institut "Forsa", 69 posto Nemaca želi evro. Samo 27 posto "kuka" za starom dobrom markom. Još pre godinu dana je svaki drugi Nemac priželjkivao povratak marke. Čini se da nikakve krize ni negativne vesti s juga Evrope nisu poljuljale rastuću popularnost zajedničke valute. "Kod mnogih Nemaca kriza evra izaziva strah, međutim to ne utiče na suštinski stav prema evru kao zajedničkoj stabilnoj valuti", kaže direktor instituta Forsa Manfred Gilner. I dok je evro još prilikom uvođenja, pre 11 godina, velika većina Nemaca dočekala "na nož", u međuvremenu je većina građana spoznala vrednost zajedničke valute.

Razloge iznenadne ljubavi Nemaca prema nekad omraženoj valuti, koja je s pozornice oterala marku,  nemački simbol posleratnog privrednog čuda, možda treba tražiti i u izuzetno stabilnoj nemačkoj ekonomiji proteklih godina koje se ne da izbaciti iz takta previranjima na rubu evrozone. 

Marku bi samo siromašni

Stopa nezaposlenosti u Nemačkoj sa 7,2 posto, dvostruko je niža od proseka EU, a dok jug Europe grca u recesiji, najveća evropska ekonomija, beleži uzastopni ekonomski rast. I na mikroekonomskom nivou, ljubav prema evru je povezana s materijalnim stanjem: što su veća primanja ispitanika, tim je jača i podrška evru. Čak 79 posto domaćinstva s mesečnim primanjima iznad 3000 evra podržava zajedničku valutu. Kod domaćinstava s primanjima ispod 1000 eura mesečno, podrška je drastično slabija, pa  49 posto siromašnijih građana Nemačke priželjkuje povratak marke. Najveću podršku evro uživa kod simpatizera stranke Zelenih (88 posto) iz koje slede birači Liberala i CDU. Najmanju podršku evro uživa kod stranaka levog spektra.

Autori: Nenad Krajcer, (dpa, afp)
Odg. urednica: Dijana Roščić