Nova služba u borbi protiv terora

Saradnja evropskih zemalja u borbi protiv terorizma je dugo posle 11.9. bila više izazov nego stvarnost. Sve do marta 2004. i terorističkog napada u Madridu, kada je u eksploziji bombe u vozu poginulo 200 ljudi. Brisel je tada doneo odluku o imenovanju koordinatora za borbu protiv terorizma. Bio je to Holanđanin Gijs de Vries.

"Razmena informacija je veoma važna. Uz pomoć Europol-a policijske službe bi trebalo da budu u mogućnosti da komuniciraju, državni tužioci bi to mogli u koordinaciji Eurojust-a, a sve to bi trebalo da doprinese boljoj prekograničnoj saradnji. Trebalo bi i da donesemo zakone koji će stati na put finansiranju terorizma. Teroristima je potreban novac, a mi moramo da se pobrinemo da ga ne dobiju. Za sve to je potrebna međunarodna saradnja", govorio je De Vries.

Evropa mora da deluje zajedno

Pa ipak, koordinisana saradnja i intenzivniji nadzor nije uspela da spreči teroristički napad u Londonu, 2005. godine u kojem je poginulo 56 ljudi. Ali od tada je u Evropi postalo mirnije. Policijske i obaveštajne službe tvrde da su uspele da osujete nekoliko planiranih terorističkih napada. U Parizu su evropske obaveštajne službe i američka CIA osnovale Centar za razmenu podataka. Naslednik De Vriesa je u međuvremenu postao Belgijanac Žil de Keršov. U više navrata su do njega dolazile pogrešne bezbednosne procene i podaci, poput informacije da je još tada ubijen šef Al Kaide Osama bin Laden.

"Jezgro, centrala Al Kaide je u ovoj godini značajno oslabljena. Smrt Bin Ladena je jezgro Al Kaide dodatno oslabilo. Iako on više i nije komandovao ovom organizacijom, svakako je važio za njenog simbola. A taj simbol neće nestati preko noći."

Od samog početka bilo je kritičara evropskih mera u borbi protiv terorizma. Bilo da je reč o povećanom broju kamera na javnim mestima ili pooštrenim kontrolama na aerodromima. Ali nadgledanje i čuvanje podataka o razgovorima prešlo je svaku granicu, govorili su stručnjaci. Isti problem je nastao i sa razmenom ličnih podataka putnika u avionskom saobraćaju. Žan Filip Albreht je poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu. On je veoma skeptičan prema zakonskim okvirima koji regulišu takve metode.

"Mislim da bi trebalo sa velikom pažnjom proučiti strategiju EU u borbe protiv terorizma u poslednjih deset godina, razmotriti neophodnost mera, koje su na ovaj ili onaj način, možda prebrzo zbog gorućih pitanja sprovedene. Možda bi ih trebalo korigovati ili povući, kao što je to bio slučaj sa čuvanjem podataka o telefonskim razgovorima."

Samo koordinator?

Argumentacije se uglavnom vrti oko ravnoteže između pitanja bezbednosti i zaštite ličnih podataka. Ali u tome nema nikakve protivrečnosti, smatra De Keršov.
"Pretnje sa kojima se suočavamo se menjaju, zato moramo prikupljamo više podataka. Mi moramo biti u prilici da pratimo kretanja osumnjičenih, zatim sumnjive transakcije, telefonske razgovore osoba koje su često policiji i obaveštajnim službama nepoznate. Istovremeno moramo poboljšati zaštitu podataka. Drugim rečima, moramo dosta toga da uradimo i na jednom i na drugom planu."

De Keršov je zapravo samo koordinator, a to znači, kao i do sada, da je na prvom mestu nacionalna bezbednosna politika država članica, kojim doduše neko ipak mora da koordinira. Lisabonski sporazum neke od njegovih nadležnosti usmerava ka Evropskoj komisiji, smatra ovaj belgijski političar, ali i u budućnosti će biti dosta toga za koordinaciju.

Međutim i deset godina od terorističkih napada na SAD, ne postoji jedinstven sistem upozorenja od terorističkih napada u Evropi, koji bi se eventualno uskladio sa američkim. Nivo opasnosti je naime od zemlje do zemlje suviše različit, tvrde ministri unutrašnjih poslova zemalja EU.

Autori: Kristof Haselbah, Jakov Leon
Odg. urednik: Sanja Blagojević