„Nova normalnost“
Vladimir Putin je najavio da će povećati broj interkontinentalnih raketa sa atomskim bojevim glavama. Moskva kao opravdanje navodi nameru Sjedinjenih Američkih Država da će stacionirati teško naoružanje i tehniku u istočnoevropskim članicama Severnoatlantskog pakta. Naravno, Moskva bez problema previđa da se povećanje obrambene sposobnosti na istočnim granicama NATO mora videti u kontekstu agresivne ruske politike u Ukrajini.
Zapad i Rusija se – ponovo – nalaze u bezbednosnoj dilemi. Obe strane su nepoverljive jedna prema drugoj i povećavaju svoje vojne kapacitete. Potom se obe strane osećaju ugrožene i investiraju u naoružavanje. Rezultat je klasična trka u naoružanju.
Putinu je potrebna konfrontacija
Takav razvoj događaja ne dolazi iznebuha. Naročito Nemci bi trebalo da shvate da je nova, konfrontativna retorika Moskve „nova normalnost“. Mnogi greše kada posmatraju konflikt u Ukrajini kao uzrok pogoršavanja odnosa između Rusije i Zapada. Ali sukob u Ukrajini je posledica i izraz dubinskih promena u Rusiji. Početak trećeg Putinovog predsedničkog mandata 2011/12 bio je propraćen žestokom protestima tankog, urbanog, srednjeg sloja širom zemlje. Na krizu legitimiteta Kremlj je odgovorio jačim zaokretom ka rusko-nacionalističkim i pravoslavnim vrednostima. Antizapadnom retorikom, koja je tokom konflikta u Ukrajini poprimila zastrašujuće patološke crte, pomogla je Putinu da svoju popularnost koja je 2012. snažno opala, podigne do neslućenih 80 procenata podrške građana.
Uz to fokusiranje na poseban, sopstveni politički put; razvijena je i nova ekonomska strategija. U vremenima globalne finansijske krize i cena energenata koje su u padu. Kremlj se mnogo pre krize u Ukrajini odlučio za raskidanje partnerstva u modernizaciji zemlje koje mu je ponudio Zapad. Umesto toga, Kremlj od 2011/12 godine insistira na reindustrijalizaciji ruske privrede po sovjetskom principu. Naučno-istraživački instituti vojno-industrijskog kompleksa daju impulse za obnovu privredi, pre svega njenom produkcionom delu.
Još februara 2012, kao premijer i predsednički kandidat, Putin je do 2022. najavio ogromne investicije u rusku industriju naoružanja u visini od 23 triliona rubalja, kao i deset novih pukova nuklearnih raketa tipa „Topol-M“ i „Jars“. Sada je Putin sve to samo ponovio i, zamenjujući uzrok i posledicu, tu najavu postavio u kontekst planova Severnoatlantskog pakta u istočnoj Evropi.
Gorka istina glasi: konfrontacija Rusije i Zapada nije izazvana sukobom u Ukrajini ili čak zapadnim ponašanjem u vezi sa tim, već je rezultat političkog kursa ruskog predsednika Putina koji već godinama vodi u hladni rat. Iako Zapad to ne želi da prihvati – to je „nova normalnost“.