Nova nada za obolele od tuberkuloze

Iz literature su nam poznati mnogi slučajevi tuberkulozi (TBC). Siromašna predgrađa industrijskog doba bila su pravo leglo te bolesti, ali od nje nisu ostali pošteđeni ni imućniji slojevi (setimo se Manovog "Čarobnog brega"). Ali tuberkuloza još uvek vreba, posebno zato što je ta bakterija (Mycobacterium tuberculosis) otporna na mnoge antibiotike. Zato i lečenje traje dugo, ponekad godinama, da na kraju ne postoji sigurnost da je pacijent u potpunosti izlečen.

To bi se moglo konačno promeniti: američki stručnjaci su pronašli novi lek i „Bedaquilin“ je trenutno dozvoljen za upotrebu samo u SAD. Nemački stručnjak za tuberkulozu, profesor Tom Šaberg još se ne usuđuje taj lek da nazove revolucijom u lečenju tuberkuloze, ali u svakom slučaju ga smatra važnim momentom, posebno u borbi protiv rezistentnih bakterija turbekuloze.

Profesor Šaberg je član nemačkog Centralnog komiteta za borbu protiv tuberkuloze. Taj revolucionarni naziv pomenutog tela nije slučajan, jer je i nastao usred radničkog pokreta 1895. godine. Tada je to još bila narodna bolest. I mada se od onda mnogo toga otkrilo i naučilo, ova bolest još nije pobeđena.

Tuberkuloza i dalje odnosi živote

Zna se da ona uglavnom napada pluća, ali može napasti i nervni, krvni ili limfni sistem, kosti, zglobove... Devet od deset zaraženih, nema nikakve simptome, ali ako postane aktivna, bolest lako može biti smrtonosna: svake godine od tuberkuloze umire oko dva milona ljudi. To je čini, odmah nakon side, jednom od najopasnijih zaraznih bolesti - a često su baš oboleli od imunog sistema ujedno i žrtve tuberkuloze. Jer kod njih ta bakterija ima daleko "lakši posao" u napadu na organizam.


U svakom slučaju, lečenje je veoma dugotrajno. Za "prvu liniju" napada na bakterije potrebno je šest meseci. Nemački profesor smatra kako bi veliki uspeh novog američkog leka bio, kada bi to razdoblje skratio na tri ili četiri meseca. U protivnom mnogo toga se neće promeniti: TBC se uvek leči "koktelom" lekova, u suprotnom se razvijaju čvorišta rezistencije. Ako ih ima previše, potrebna je još jedna terapija, koja onda može potrajati i do dve godine.

Tuberkuloza je bolest koja počinje gotovo neprimetno. Tek vremenom dolazi slabost i kašalj koji nikako ne prestaje. Zato se mnogi pacijenti uopšte ne osećaju bolesnim, zato lekaru odlaze kasno, često i prekasno. Profesor Valter Has sa Instituta nazvanog po čoveku koji je i otkrio bakteriju tuberkuloze Roberta Koha, upozorava kako i današnji lekari ne misle mnogo na TBC, kad im neko dođe na vrata. "Zato često dolazi do kašnjenja u dijagnostifikovanju i to otvara mogućnost da pacijent zarazi i druge ljude."

Oprezne nade lekara

Ali dok u Nemačkoj ima tek oko četiri hiljade slučajeva tuberkuloze godišnje, u mnogim, siromašnijim delovima sveta broj obolelih je kud i kamo veći. Oliver Moldenhauer iz organizacije Lekari bez granica nada se da je novim lekom zaista načinjen veliki pomak, ali je još uvek oprezan: "Nadamo se da je to novo poglavlje u lečenju, ali da li je to tako, pokazaće vreme. Do sad se lek veoma malo koristio i stečena iskustva nisu dovoljna da bi mogli da kažemo kako je došlo do zaokreta."

Problem je i što u tim, siromašnim krajevima ljudi nemaju novca za lekove. Zato se i kod novog američkog leka pazilo da se pronađe način, kako bi isti bio dostupan svim obolelima - i to je ostvareno osnivanjem TB alijanse. Snage su udružili Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Fondacija Billa i Melidne Gejts i mnoge druge nevladine organizacije.

Zapravo, upotreba Bedakvilina je za sad dopuštena samo u Sjedinjenim Američkim Državama. I u Nemačkoj (slično je u mnogim drugim zemljama) potrebna je posebna dozvola nadležnih tela koji se bave lekovima. Ona se po pravilu izdaje, u slučajevima kad lekari mogu da potvrde da nikakav drugi lek nije pomogao. Ali prava revolucija u borbi protiv tuberkuloze ne bi bio lek kojim bi ona lečila, nego vakcina kojim bi se i trajno sprečila. Mališani se i dan danas vakcinišu protiv tuberkuloze, ali ona ne garantuje da do nje neće doći. Ta bakterija, koja je i dalje otporna na mnoga dezinfekcijska sredstva, do sada se pokazala kao previše opasna i tvrdokorna za neke nove vakcije.

Autor: Gudrun Hajse / A. Šubić
Odg. urednik: Jakov Leon