Noje cirher cajtung: „Kurti vodi Kosovo na stranputicu“

Autor Folker Pabst uvodi u tekst navođenjem imena nekih ulica u Prištini: postoji Bulevar Bila Klintona, Ulica Džordža Buša i Trg Madlen Olbrajt. Opisuje se kopija Kipa slobode na krovu jednog hotela i kuća bivšeg zamenika premijera koja je podignuta po uzoru na Kapitol. Time autor ilustruje veliku povezanost sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da kosovski Albanci spadaju u narode s najvećim simpatijama za Amerikance.

„Ali, na nivou vlada, bilateralni odnos jako se poremetio. Kosovo za Vašington nije više uzorni učenik, naprotiv. Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer, početkom marta je govorio o ’narušenom partnerstvu’ s kosovskom vladom. Pre toga je pomoćnik državnog sekretara SAD Džejms O’Brajan pretećim tonom objasnio da SAD samo prema onima koji se prema njima ophode kao partneri, može da se odnosi na isti način. Izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ne ostavlja sumnju u to koga krivi za poremećene odnose – on je nedavno neuvijeno rekao da njegova vlada ima problem komunikacije s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Dodao je da isti problem imaju i Evropska unija, NATO, ali i regionalni saveznici, kao što su Albanija i Severna Makedonija.“

Teške reči iza zatvorenih vrata

To su zvanične izjave, piše list dodajući da se u diplomatskim krugovima iza zatvorenih vrata u Prištini koriste mnogo teže reči. Švajcarski autor ocenjuje da je uzrok svega toga jednostrana odluka Prištine da zabrani upotrebu dinara.

„Zapadni saveznici ne dovode u pitanje pravo Prištine da uvede evro kao svoju valutu. Kritikuje se način sprovođenja te odluke. Kratki rokovi i oskudne informacije prouzrokuju nepotrebne poteškoće za srpsko stanovništvo, a to opterećuje pregovore sa Beogradom. Prištini se pre svega zamera da te mere nije unapred usaglasila sa Kvintom, koju sačinjavaju SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.“

Citira se i ocena političkog analitičara Agona Malićija: „ Kurtijevi samovoljni potezi izazivaju veliku frustraciju na Zapadu, naročito ako imaju uticaja na bezbednosnu situaciju. Naposletku, Kfor plaća cenu za to.“

Od Banjske do dinara

U članku se potom objašnjava geneza problema na severu Kosova – od srpskog bojkota izbora, preko insistiranja Kurtija da postavi albanske gradonačelnike, do sukoba i intervencije međunarodnih snaga u kojima su na desetine pripadnika NATO bile povređene.

„Evropska unija je zbog toga uvela sankcije Prištini. Simbolička vrednost tog koraka je velika. Prvi put u mukotrpnim pregovorima Prištine i Beograda Zapad posmatra kosovsku stranu u najmanju ruku kao isto tako nezgodnu poput srpske“, ocenjuje švajcarski list.

Autor ujedno objašnjava da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne postupa konstruktivno, da čak izgovara pretnje i da kategorično odbija da prizna nezavisnost Kosova. Potom se opisuje i napad srpske paravojne grupacije na kosovske policajce prošlog septembra u Banjskoj.

„Kurti ima malo poverenja u posredničke napore Zapada, a nema uopšte poverenja u kontrahenta, Aleksandra Vučića. Zato pokušava da unilateralno stvori faktičko stanje. Tamo gde Srbija šikanira Kosovo, Kurti uvodi recipročne mere. Insistira na punoj suverenosti svoje zemlje, kao u slučaju odluke sa dinarom.“

Kurti pritom, kako navodi švajcarski list, nije prvi premijer Kosova koji samovoljno vuče poteze u sporu sa Srbijom – autor podseća na stoprocentnu carinu na robu iz Srbije koju je 2018. uveo Kurtijev prethodnik Ramuš Haradinaj. „Ali, (tada su) komunikacioni kanali sa važnim partnerima ostali neoštećeni“, podseća autor i ukazuje na to po čemu se Kurti razlikuje od svojih prethodnika: Kvinta na njega ima manji uticaj.

„Politički autizam“

„Dobronamerni glasovi u tome vide dokaz za Kurtijev integritet. Premijer koji živi asketski, bio je za vreme rata u srpskom zatvoru kao politički zatvorenik. On takođe ne mora da se boji istrage za korupciju ili bilo kakvih preispitivanja. Pri tom se nagađa da su bivši premijeri, kao bivši komandanti OVK, bili spremni na ustupke, jer su postojale indicije da su bili umešani u ratne zločine i korupciju.“

Politički posmatrači, kako se navodi u tekstu, uočavaju da je Kurti „principijelan do tvrdoglavosti“, ali mu ujedno i spočitavaju „nemogućnost da prizna političku realnost“. Čak se govori i o „političkom autizmu“ vlade.

U tekstu se takođe podseća da je s ratom u Ukrajini i za Balkan nastao novi geopolitički kontekst i citira se bivši šef kosovske diplomatije Petrit Seljimi: „Zapad neizostavno želi da izbegne dalju napetost, kako Srbija ne bi potpuno skliznula u ruski blok.“

Kurti je u predizbornoj kampanji pre tri godine imao reformistički program, piše „Noje cirher cajtung“ i ocenjuje da u tom pogledu njegova vlada nema neke rezultate, pa je svađa sa Srbijom sve važnija: „Kurtijev konfrontativni stil popularan je među stanovništvom. Ironija je to da Kurti time preuzima strategiju svog arhineprijatelja Aleksandra Vučića. Predsednik Srbije instrumentalizuje Kosovo kako bi skrenuo pažnju s lošeg stanja u Srbiji.“

„Strateški poraz kosovske spoljne politike“

Pri kraju članka – pitanje: da li je na pomolu zaokret u Kurtijevoj politici, jer je najavio da će priznati imovinska i zemljišna prava manastira Visoki Dečani, koja su odavno zagarantovana presudom kosovskog Ustavnog suda, ali nijedna kosovska vlada do sada nije htela da je sprovede?

„Kurti nije krio da je popustio pod pritiskom. Rekao je da bi u suprotnom propustio šansu da njegova zemlja bude primljena u Savet Evrope. Odmah posle toga, dolio je ulje na vatru tako što je njegova vlada naredila da se na severu pretežno naseljenom Srbima uklone ćirilične table s nazivima mesta.“

„Ne vidim kod Kurtija promenu mišljenja, a bila bi preko potrebna“, ocenjuje za švajcarski list politički analitičar Ljuljzim Peci. U svetlu toga da je Kosovo pod zapadnim sankcijama, a da „Vučić nekažnjeno zvecka oružjem“, Peci na kraju iznosi sledeći stav: „Doživljavamo strateški poraz kosovske spoljne politike“.