Nobelovci za mir - borci za dečja prava
10. oktobar 2014.
60-godišnji Satijarti se već godinama mirnim sredstvima bori protiv dečjeg rada. 17-godišnja Malala, koja je preživela napad Talibana, i pored svoej mladosti je pokazala da i sama deca mogu da doprinesu borbi za dečja prava, rekao je portparol Nobelovog komiteta Torbjorn Jagland. Komitet, osim toga, želi da uputi svojevrstan signal Indiji i Pakistanu dodelom ovih nagrada, jer te dve zemlje već decenijama nisu u dobrim odnosima – dobitnici su „ujedinjeni u borbi za obrazovanje, a protiv ekstremizma“.
Preživela atentat
Malala Jusafzaj se još od svoje 11. godine zalaže za prava devojčica na obrazovanje. 2009. je preko svog bloga na britanskom BBC-u izvestila svet o o postupcima islamskih paravojnih formacija za vreme borbi u mestu Svatu. Tom prilikom je opisala i kako muslimanski fundamentalisti malttretiraju pre svega žene i devojčice. Zbog toga je 2011. dobila Pakistansku mirovnu nagradu a 2013. nagradu „Saharov“. U oktobru 2012. su je u jednom autobusu napali ekstremisti i tom prilikom je u nju ispaljen hitac iz vatrenog oružja – pogođena je u glavu, ali je preživela napad. Teško povređena, prebačena je na lečenje u britanski Birmingem.
Neumorno se bori za prava dece
Tada je svet obišla njena fotografija snimljena u bolesničkoj postelji; političari pout američkog predsednika Baraka Obame, visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i generalnog sekretara UN Bana Ki-Muna poslali su joj želje za brzo ozdravljenje. U julu iste godine, Malala je održala govor u Ujedinjenim nacijama i izjavila da „jedno dete, jedan nastavnik, jedna knjiga i jedna olovka mogu da promene svet“. I pored atentata, Malala Jusafzaj je – uz pomoć svog oca – nastavila da se bori za pravo dece na obrazovanje. Zbog toga je osnovala i fondaciju za obrazovanje koja prikuplja dobrovoljne priloge za humanitarne projekte u čitavom svetu. O svom životu je, zajedno sa britanskom reporterkom Kristinom Lamb, napisala autobiografiju pod naslovom „Ja sam Malala“ – knjiga je objavljena u oktobru 2013.
Uporni aktivista iz Indije
Kajlaš Satijarti je jedan od najvećih svetskih boraca protiv dečjeg rada koji je, kako je rečeno u obrazloženju nagrade, doprineo i usavršavanju međunarodnog prava dece. On je osnivačk organizacije „Pokret za spas detinjstva“ – sa članovima pokreta je više puta upadao u fabrike kako bi odatle oslobodio decu koja su radila u ropskim uslovima. 1998. je organizovao marš dugačak 80.000 kilometara kroz sve kontinente – kako bi ukazao svetu na problem ugnjetavanja dece. Satijrati prenosi da samo u njegovoj rodnoj Indiji radi oko 12 miliona mališana. Zbog svog angažovanja, više puta je fizički napadan. 1994. je dobio Ahensku nagradu za mir, a 1999. nagradu za ljudska prava koju dodeljuje fondacija „Fridrih Ebert“.