Nišlije razočarane pobedom Hrvatske
8. jul 2018.Sa punog amfiteatra na keju gde je postavljen veliki ekran, Nišlije su gotovo otišle u tišini. Neprepoznatljiva atmosfera u odnosu na sportsko navijanje od oko 500 ljudi koji u afektu ustaju, sedaju, bodre, dižu ruke i energično ih ponovo spuštaju. Tako je bar bilo na početku, a tokom utakmice bilo je i onih koji zevaju jer 90 minuta, pa produžeci i penali ne previše dinamične, ni previše zanimljive utakmice nisu izazivali nikakvo posebno uzbuđenje.
Ipak, prvi gol ruske reprezentacije u 31. minutu izazvao je ovacije i veliku buku koja se prostirala duž keja na Nišavi. Zaviorile su se i srpske zastave koje su do tog trenutka služile kao ogrtač nakon kišnog dana. Zbog kiše je bilo upitno hoće li se skupiti puno ljudi na otvorenom. Međutim, nije bilo mesta za sedenje za sve prisutne. Čak i oni koji su sedeli svejedno su izgubili tlo pod nogama kada je Hrvatska izjednačila vrlo brzo nakon vođstva Rusije.
Za koga navijate? – pitali smo starijeg gospodina koji se nalaktio na svoj bicikl tik do spomenika Šabana Bajramovića, svedoka svih sportskih i kulturnih manifestacija na ovom mestu. „Za naše", odgovara on. „Crvene!", dodaje uz osmeh. „Zar nemamo zastavu crveno – belo – plavu isto kao i Rusija? Ja inače navijam za one koji su bolji, jer oni treba da idu dalje, ali ovde je specifična situacija, mi smo ispali jer nam fali dobra organizacija. Našem treneru je ovo prvi trenerski posao – pa ne ide. A mi i Rusi.. to je isto", kaže za DW Milutin Zdravković.
Većina publike složno je navijala za domaćine Svetskog prvenstva. Kako stari, tako i mladi. „Braća Rusi", govore nam momci koji su utakmicu pratili u društvu na otvorenom. „I dresovi su nam slični! Naravno da navijamo za njih. Pošto smo ubeđeni da će oni proći dalje, došli smo prvi put ovde da gledamo utakmicu sa svima", rekli su nam tokom prvog poluvremena.
Trojica momaka Stefan, Pavle i Lazar takođe su prvi put izašli iz svojih kuća u vreme utakmice, a za udobno gledanje poneli su i lazy beg-ove. Oni se ne slažu sa ostalima u navijanju.
„Mislim da smo nas trojica jedini ovde koji navijaju za Hrvate, a navijamo za njih zato što igraju lepši fudbal", kaže Stefan. Pavle dodaje da osim toga, za Hrvatsku navija iz još jednog razloga. „Navijam za onog ko igra bolje, Hrvati stvarno igraju bolje, bolja su ekipa, a i oni su nam bliži narod kao nacija. Većina prisutnih ovde navija za Ruse jer se kao mrzimo sa Hrvatima, ali to je užasno glupo, to su izmislili naši političari. Ali da ne zalazimo u te filozofije. Hrvati su nam milion puta bliži nego Rusi", uverava Pavle.
Dok se za vreme utakmice amfiteatar punio sve više, u gradu nije bilo sportske euforije. Kafići poluprazni, a ispred velikih ekrana koje su vlasnici lokala nabavili kako bi između ostalog privukli što veći broj ljudi, uglavnom su sedeli parovi potpuno nezainteresovani za dešavanja na velikom platnu. Ivan Stojiljković, vlasnik jednog kafića kaže da je nevreme koje je bilo najavljivano tokom ove večeri pomrsilo konce zbog čega su se mnogi odlučili da utakmicu prate od kuće.
Na ulicama Niša ponovo parovi i majke s decom. Na pitanje kako to da ne prate utakmicu, momak pokazuje na devojku pored sebe i sa osmehom kaže „Prioriteti". Ipak, u glavnoj pešačkoj zoni u centru Niša bilo je puno ljubitelja fudbala. U sred kafića viorila se i ruska zastava. To je grupa studenata medicine iz Rusije koja sa zadovoljstvom prati utakmicu u sred Srbije gde kažu da se osećaju kao kod kuće.
„Mi obožavamo Srbiju, odlično mesto i za život i za nas goste sa strane. Možemo slobodno da navijamo jer znamo da Srbi vole Ruse, mi smo prijateljske zemlje. Ali, samo da znate, iza nas su dve devojke koje su se mnogo obradovale kad je Hrvatska izjednačila. Ipak, znamo da ovde većina ljudi navija za nas", kaže Viktor.
Većina i jeste navijala za Rusiju, mada su neki odavali da strahuju od bolje reprezentacije Hrvatske. Kako se utakmica bližila kraju, mnogi su već počeli da kalkulišu da li će u finalu Hrvatska igrati sa Francuskom. Krajnji rezultat posle penala doneo je tišinu među prisutne navijače.
„Nisam ovako očekivao krajnji rezultat, bio sam ubeđen da će Rusija doći makar do polufinala. Malo zbog toga što su domaćini, malo zbog toga Ruse doživljavam kao svoje. Ispala je Srbija, sada je ispala i Rusija. Više i ne želim da gledam Svetsko prvenstvo", razočarano kaže Miloš Stevanović.
Miloš kako kaže, više neće gledati Svetsko prvenstvo, a ostaje pitanje da li će Nišlije gledati narednu utakmicu Hrvatske i Engleske, i koga će onda doživljavati kao sebi bliske. Domaćin prvenstva sada može i da odmori, a za tri dana Hrvatska će prvi put nakon ravno 20 godina igrati za plasman u finale Mundijala.