Nič: Kurti nudi Srbiji krizu „na srebrnoj tacni“

DW: Situacija na Kosovu je napeta. Srbi su napustili institucije na severu Kosova. Šta možemo očekivati?

Milan Nič: Mislim da su poslednjih meseci mnoge stvari bile na dobrom putu u smislu normalizacije ili bar poboljšanja odnosa Srbije i Kosova. Upravo u Berlinskom procesu su postignuti prvi dogovori. Stvari su dakle išle dobro za Kosovo, a u pozadini je bila diplomatska inicijativa Berlina i Pariza da se postigne veliki napredak između Srbije i Kosova.

Usred toga su bila mala i simbolična pitanja prema kojima je Aljbin Kurti zauzeo principijelan stav. U avgustu su mu Amerikanci pomogli oko ličnih karata. Zanimljivo je da je tadašnja mala kriza rezultirala nepisanim dogovorom da Srbija krajem godine prizna lične karte Kosova. Priznavanje ličnih karata je tada bilo deo međunarodnih sporazuma Zajedničkog regionalnog tržišta iz Berlinskog procesa, a kada bude ratifikovano, postaće i obavezno.

Dakle, stvari su se kretale u dobrom pravcu, za stvarnu integraciju Kosova u region, bez bojkota Srbije. Sada mislim da će Vučić iskoristiti svako pitanje koje mu omogućava da kupi vreme, da izbegne opšti dogovor sa Kosovom. Dakle, povlačenje Srba iz kosovskih institucija na severu nije u vezi sa zbivanjima ovih dana. Vučić je sada odlučio da svako malo pitanje pretvori u veliko. Znači, ovo nije kriza koja će se prevazići za jedan dan. Mislim da će za deeskalaciju biti potrebno vreme i diplomatski kapaciteti, koji su rezervisani za to da se postigne veliki kompromis.

Nemački kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare na kraju samita u Berlinu govorio o „strpljenju i puno truda“ da se postigne kompromis. Da li je to bio razlog?

Da. Ali vidite, Brisel i Vašington su tražili od Kurtija da odloži primenu odluke o automobilskim tablicama, jer je trenutak bio nepovoljan. A šta je uradila Vlada u Prištini? Odložila je zaplene do aprila, ali sada izriče opomene, a kasnije će krenuti i novčane kazne. Dakle, sa pravne strane je proces već krenuo, pa je Beogradu ponuđen lep izgovor da kaže Srbima da se povuku iz institucija.

To je bila polovična mera jer svaka kriza, ma koliko mala, nije u interesu Kosova. Beograd koristi ovo: ne kažem da je kriza veštačka, ali Srbija to sada koristi da sve dovede u pitanje i kaže da će se Srbi na Kosovu vratiti u svoje institucije, samo ako dobiju garancije za Zajednicu. Dakle, simbolično, situacija se promenila za nekoliko dana.

Za region se često kaže da mnogi destabilizujući elementi dolaze iz Rusije. Da li mislite da Rusija ima uticaja u ovoj krizi?

Rusija ne stoji iza ovog poteza, iza njega stoji samo Beograd. Ovde se radi o pozicioniranju za probleme veće od automobilskih tablica. Ne kažem da je kriza veštačka, jer su automobilske tablice važne, jer su vezane za svakodnevni život. Samo ne razumem zašto je Kurti mislio da, ako on krene u proces, makar i korak po korak, Srbi neće odgovoriti na takav korak, korakom u punu krizu.

Nije problem u tenzijama, nego to što Srbi sada ovim korakom otkazuju Briselski sporazum iz 2013. Sada će reći: „Hoćemo da razgovaramo o svemu“. Dakle, umesto rasprave o tome kako se krene napred, diskusija će se sada voditi o tome kako da se vratimo na nultu tačku. To je zato što Kurti i Samoopredeljenje ne žele da prihvate ovaj deo Briselskog sporazuma koji je kosovska vlada potpisala pre njih. U planu je stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom koje bi imale autonomiju. Pregovori vođeni tada, 2013. godine, značili su da u zamenu za priznanje institucija i jurisdikcije kosovske države na teritoriji Kosova, kosovski Srbi dobiju autonomiju. Sada Kurti ne želi to da uradi.

Kurtijev argument je bio zato što žele da izbegnu stvaranje druge Republike Srpske u regionu

To jeste dominantna interpretacija na Kosovu. Zajednica je bila vrlo nejasno definisana. Najveći problem dijaloga bio je kako definisati Zajednicu, što je bila suština dogovora. Ali Kurti ne želi ni da priča o tome. I to je bila njegova slaba tačka prema Srbiji. Srbija je imala mnogo više slabih tačaka.

Ukratko: povlačenje kosovskih Srba iz svih kosovskih institucija je nova situacija. I to je veoma ozbiljno, jer ne vidim da se vraćaju sledeće nedelje ili da ih je lako pridobiti za to. Dakle, sada imamo ozbiljnu političku krizu na Kosovu, zbog koje smo izgubili nekoliko nedelja ili meseci. A ovo će uništiti francusko-nemačku inicijativu za sporazum o punoj normalizaciji.

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da se ne protivi francusko-nemačkom planu. Ali, nije čak ni rekao da ga u potpunosti podržava, kao što su to učinili, na primer, Rama i Fon der Lajen. Mislite li da Kurti podržava francusko-nemački plan?

Mogu da kažem samo jedno: sećam se pitanja poreza pre tri godine, kada je premijer bio Ramuš Haradinaj. Zapad je veoma teško promenio svoju poziciju. Bio je to i samit organizovan 2019. u Berlinu, gde su Makron i Merkelova rekli da, ako pozovu sve te lidere, utroše naše vreme i kapacitete za napredak, a oni i dalje nisu konstruktivni, onda će odustati. Sada je otvoren prozor za čitav region, a posebno za Kosovo, da kroz Berlinski proces, kroz EU, postane deo regiona, ravnopravno sa Srbijom. Ostaviće taj prozor zatvoren.

Mislite da je ovo poslednja šansa za kosovsko-srpsko rešenje?

Nije poslednja šansa, ali mislim da nije dobra situacija za Kosovo. Kosovu je potreban svaki diplomatski sporazum kojim se ide napred. Dok Srbija želi da kupi vreme i po ovoj formuli, Kurti joj nudi novu krizu „na srebrnoj tacni“.

Milan Nič je ekspert za jugoistočnu Evropu u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP), sa sedištem u Berlinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.