Nikad više spoljnopolitičkih upitnika

Kada ovog vikenda bude počela Minhenska konferencija o bezbednosti, očekuje se bar 500 učesnika. Jedna od najvažnijih tema će biti saradnja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Govoriće se i o mogućim trgovinskim ratovima, te o saradnji u okviru NATO. Američki predsednik Donald Tramp je Severnoatlantski savez proglasio za „prevaziđen“, što je poljuljalo temelje zapadne zajednice. Osim toga, Trampov nejasan kurs prema Rusiji je u mnogim evropskim zemljama izazvao iskonski strah.

Dvorane u Minhenu puni nesigurnost. Volfgang Išinger je rekao da još nikada nije vladala ovolika navala na Konferenciju. „Nikada nije bilo toliko spoljnopolitičkih upitnika kao danas“, objašnjava dugogodišnji nemački vrhunski diplomata koji je sada glavni organizator Konferencije.

Konferencija treba da pojasni kurs SAD

U Minhen stiže 47 ministara spoljnih poslova, 30 ministara odbrane i 90 poslanika parlamenata. Među učesnicima su predsednici Ukrajine i Poljske, novi generalni sekretar UN, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i generalni sekretar NATO. „Jedini koje nismo pozvali su Severnokorejci. Za to nismo imali dovoljno hrabrosti“, kaže Išinger.

Sve oči će biti uprte u delegaciju vlade SAD. U njoj će biti i potpredsednik Majk Pens – u Minhenu se sa nestrpljenjem očekuje njegov govor, a očekuje se i da će pred njegovom prostorijom za razgovore ljudi stajati u dugom redu. Volfgang Išinger očekuje da se Amerikanci izjasne za NATO, ali smatra da će to sigurno biti povezano i sa „brutalnim nastupom“ u kojem će od Evropljana biti zatraženo da se jače finansijski i vojno angažuju.

„Post-istina, post-Zapad, post-poredak“?

I nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i više nemačkih ministara, učestvovaće u radu Konferencije. Mnogi posmatrači napeto iščekuju kancelarkin govor i kako će tu izgledati protivteža Trampovoj doktrini „Amerike na prvom mestu“. Nju širom sveta smatraju za pouzdanu političarku koja se zalaže za otvorenu i liberalnu demokratiju. Ali, taj model se našao pod paljbom ponovo ojačalih nacionalističkih pokreta, između ostalog, i u Evropi.

To kancelarka oseća i u Nemačkoj. Na izborima u septembru, u Bundestag će vrlo verovatno ući Alternativa za Nemačku (AfD), a i u Francuskoj i Holandiji se ocrtavaju izborni uspesi stranaka koje se zalažu za istupanje iz Evropske unije.

Na početku Konferencije, organizatori će predstaviti i svoj Izveštaj o bezbednosti pod naslovom „Post-istina, post-Zapad, post-poredak?“ u kojem se skreće pažnja na sve veću nejednakost u zapadnim društvima, na sve veću skepsu prema muslimanskim doseljenicima kao i na opšte nestajanje poverenja u demokratske institucije.

„Nacionalizam je način da Evropa postane irelevantna“

Za Volfganga Išingera je zato jedan od najvažnijih zadataka Konferencije da objasni novoj američkoj vladi vrednost i čvrstinu evropskih integracija. Ako bi Trampov način razmišljanja odneo pobedu, to bi bila katastrofa za međunarodne odnose, smatra Išinger. Tramp je pozdravio izlazak Velike Britanije iz EU i ohrabrio i druge države da to učine. „To bi bila objava rata bez oružja“, rekao je Išinger.

I predsednik Bundestaga Norbert Lamert (CDU) pozvao je građane i političare u Berlinu da se, kako je rekao, jačanju nacionalističko-populističkih pokreta odupru upornošću i činjenicama. U vremenu u kojem je očigledno da nijedna evropska nacionalna država ne može da savlada izazove globalizacije, neodgovorno je da širom Evrope parola „Vratimo se u naše avlije“ dobija na popularnosti. Renacionalizacija je za njega put u „neplaniranu ali skorašnju, irelevantnost Evrope“.

Pored svega toga, ni druge važne teme ne bi trebalo da budu zapostavljene. Na 140 manifestacija će se diskutovati o bezbrojnim krizama i sukobima širom sveta. Sirija, Jemen i Ukrajina će biti takve teme, baš kao i politika Rusije i rastuća opasnost od islamističkog terorizma. To je veliki dijapazon za konferenciju koja je počela da se održava 1963. kao informativni sastanak partnera Nemačke i SAD. Tako se sada, kako to kaže Išinger, Konferencija vraća svojim korenima.