Nikad dovoljno opreza na crnogorskim putevima

Prema prvim informacijama, rumunski državljani putovali su ka Budvi, na letovanje. Deonica od Podgorice ka severu, kroz kanjon Platije, godinama uzima živote i poznata je kao najopasniji deo puta u Crnoj Gori. Ali, svoju žrtvu uzeo je i sigurniji deo puta ka jugu zemlje. Građanin Crne Gore Filip Rolović, preminuo je u Kliničkom centru, posle saobraćajne u kojoj su učestvovala tri automobila, 20. juna, na magistralnom putu Podgorica-Cetinje.

Užasne slike spasavanja stradalih Rumuna obišle su svet i nametnule pitanje, najviše turistima iz regiona, da li da krenu ka Crnoj Gori i koliko je jedini put koji spaja sever i jug zemlje bezbedan. U trouglu vozač, vozilo, put, saobraćajni stručnjak Vladeta Radović godinama upozorava, pre svega, na različite opasnosti crnogorskih drumova. Kaže da su saobraćajne nesreće uslovljene sa više faktora, ali pre svega stanjem opšte putne infrastrukture.

Radović kaže da je lako prepoznati upravo najopasniju deonicu, naročito za putnike koji dolaze iz drugih zemalja i dugo putuju. Kaže da je kanjon Platije najopasniji deo zbog visinske promene i promene stanja kolovoza. Zato, kaže, nije teško pretpostaviti šta je dovelo i do ove nesreće na mostu zvanom Grlo, kod manastira Morača.

„Ona je vrlo rizična u odnosu na okolnosti brzine i protoka saobraćaja i dovoljna je mala nepažnja, a naročito ako su u pitanju velike mase, pošto je nizbrdica. Videli smo da je ovde bilo u pitanju vozilo sa 50 putnika i skoro pet tona mase. Tu onda svako prekoračenje one brzine koja je pogodna za taj teren dovodi do situacije u kojoj se ovo vozilo našlo.“

Zvaničnici tvrde da je situacija bolja nego što se misli

Iako građani Crne Gore lako prepoznaju najopasnije deonice puta, Glavni komesar za bezbednost saobraćaja u Upravi policije Dragan Klikovac tvrdi: „Crne tačke onako kako je to predvideo međunarodni standard, u Crnoj Gori niti postoje niti su postojale.“ On objašnjava da su postojale određene deonice puta na kojima su se nezgode sa poginulim i teško povređenim osobama mnogo češće dešavale nego na ostalim delovima puta. „Rađene su analize saobraćanih nezgoda u periodu 2005-2010. godine i takve analize se i dalje rade. Došlo se do zaključka da postoji nekih 75 do 78 deonica puta na kojima se nezgode češće dešavaju.“

Ali Klikovac je, u emisiji TV Vijesti „Euritmija“, tvrdio da je 30 crnih tačaka hitno sanirano, a da su ostale popravljene kroz redovno održavanje puteva. On je bio izričit da ni jedna kritična tačka na crnogorskom putu nije ostala.

Saobraćajni stručnjak Radović se apsolutno ne slaže sa tim da je putevi bezbedni. „Ja nisam siguran da su oni pravilno obeleženi, da je na svim kritičnim tačkama ukazano vozačima da smanje brzinu, kako da se ponašaju, već imamo različitost u sistemu tih saobraćajnih znakova gde negdje imamo da su postavljeni, a da im nije ni mesto, a negde uopšte ne postoje (…) Imamo tamo postavljen znak koji važi tokom cele godine, a negde sada on i ne treba, i onda se, znači, znaci ne poštuju, jer nema opasnosti, a ona se za tren oka pojavi.“

Najgore u Crnoj Gori i BiH?

Nedavno je na svom blogu američki list „Vašington post“ objavio mapu na kojom je bojama, od bele do braon, označio bezbednost puteva u zemljama. Na Balkanu, Bosna i Hercegovina i Crna Gora se ubedljivo ističu sa najtamnijom bojom na Evropskom kontinentu. Ta boja sugeriše da godišnje na putevima u tim zemljama pogine 20 do 25 putnika na 100.000 stanovnika.

Glavni komesar za bezbednost saobraćaja kaže da „Vašington post“ griješi i da je taj podatak tačan samo za period 90-ih godina prošlog veka. „Sada imamo 7,5 poginulih na 100.000 stanovnika, što nas svrstava u baš svetle zemlje“, tvrdi Klikovac.

Već pola godine u Crnoj Gori je na snazi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja sa najstrožijim pravilima za vozače. Klikovac je siguran da je stroga primena tog Zakon u mnogome poboljšala stanje na crnogorskim putevima, pa ima velika očekivanja i od novog zakona. Vladeta Radović baš i ne. Zato on svima koji planiraju put u Crnu Goru savetuje: „Moraju da budu prisebni u okolnostima na koje nailaze. Tu će naići na različita rešenja, probleme vezane za kretanje pojedinih vozača ovih naših domaćih, u odnosu na njihovo poštovanje propisa i uslova kretanja.“

Takođe, savetuje Radović, trebalo bi da dobro prate signalizaciju, da se često odmaraju i vrlo oprezno voze, naročito kada im se učini da se konačno sa planina približavaju Podgorici.

Autorka: Ana Bogavac, Podgorica
Odgovorni urednik: Ivan Đerković