Nije lako biti stranac

Tri studenta iz Bugarske i Turske verbalno je početkom decembra u gradiću Bidgošču na severu Poljske napala grupa mladića. Rekli su im da se vrate kućama i da je „Poljska za Poljake“. Taj slučaj nije usamljen. Napadi na strance su u toj zemlji u poslednje vreme postali svakodnevica. Pogotovo u studentskim gradovima poput Torunja. Jedan mladi Turčin tu je nedavno pretučen do te mere da je završio u bolnici. Dvojicu njegovih sunarodnika, zaposleni u jednom kafiću prisilili su da kleknu i da se izvinu zato što su muslimani. To su burno pozdravili gosti kafića.

„Anđeo čuvar“ za strane studente

„Šokirana sam pre svega zbog atmosfere linča“, kaže EVa Valusijak-Bednarek, portparolka Univerziteta u Torunju. Studenti, dodaje, na razmene dolaze već više od deset godina i nikada nije bilo nikakvih ispada – sve do ove godine kada su već zabeležena dva napada. O stranim studentima tradicionalno brinu njihovi „Anđeli čuvari“ – domaći, poljski studenti, koji se intenzivno brinu o njima i pomažu im da se snađu u poljskoj svakodnevici. Donedavno je na 130 stranih studenata dolazilo oko 30 volontera, ali se, nakon najnovijih napada, potreba za njima povećala. Sada se oko stotinak domaćih studenta brine za svoje strane kolege. Gotovo svaki strani student ima svog „Anđela čuvara“.

Za strane studente nije opasno samo u provinciji. Nedavno je na Univerzitetu u Varšavi pretučen jedan doktorant iz Nigerije. Letos su se u tramvaju potukla dva profesora: jedan „domaći“ i jedan gostujući docent iz Nemačke. Ovaj drugi izvukao je deblji kraj. Napadač se izvukao, a ono što zabrinjava jeste izostanak reakcije vlasti – iako su mediji o tom, ali i o drugim slučajevima napada na strance, detaljno izveštavali.

Drastičan porast broja napada

Ana Tatar iz varšavske fondacije „Nikad više“, u svojoj „Smeđoj knjizi“ (pri čemu je smeđa boja nacional-socijalista), beleži sve napade sa rasističkom pozadinom. I ona uočava drastični porast. Između 2009. i 2010. zabeleženo je 400 napada, a dve godine kasnije, taj broj se popeo na 600. „Zvanični podaci još uvek su u obradi, ali mi već sada možemo da kažemo da dalja eskalacija uočljiva od leta 2015“, kaže Tatarova. Pritom Poljska gotovo i da nije primila izbeglice – ali bes zbog velikog broja izbeglica u Evropi je, uprkos svemu, prisutan. Tome doprinosi i eksploatacija izbegličke teme tokom predizborne kampanje. Činjenica je da se od 2000. godine broj napada na strance udesetostručio – i to uprkos činjenici da je broj stranaca u Poljskoj u poređenju sa ostalim evropskim zemljama veoma nizak. I ugrožena grupa se promenila. Dok su nekada glavne žrtve bili Romi i Jevreji, danas se uglavnom napadaju muslimani i Afrikanci. Napadači retko bivaju osuđeni. „Neznatna društvene šteta“ – tako često glasi obrazloženje za oslobađajuće presude. Jedan od retkih izuzetaka jeste presuda od deset meseci zatvora za jednog desnog ekstremistu koji je na glavnom trgu u Vroclavu zapalio lutku na kojoj su bile jevrejske oznake.

Popustljivost pravosuđa

Međutim, državno tužilaštvo u Bjalistoku odbilo je da povike „Obesite Jevreje“ okarakteriše kao širenje rasne i verske netrpeljivosti – i to iako su autori parola bili poznati vlastima. „Nacionalno-radikalni blok“ jedna je od većih desno-ekstremnih grupacija u zemlji. I njihovi simboli su više nego jasni: ruka koja drži nož i pritom formira kukasti krst. A tu su i simboli rasističkog Kju-Kluks-Klana – koji su praktično u svakoj policijskoj knjižici pod rubrikom zabranjenih simbola. Ali ti simboli su povučeni iz uputstva za policajce nakon što je desno-radikalni poslanik parlamenta Adam Andruškjevič kritikovao zabranu tih simbola.

Vlada do sada nije pokazala previše interesovanja za suzbijanje trenda porasta desnog-ekstremizma. Naprotiv. Savet za borbu protiv rasne diskriminacije koji je bio zadužen da analizira slučajeve rasne netrpeljivosti – ove godine je ukinut.