Ni energetika, ni ekologija, već politika
6. mart 2018.
Protivljenje izgradnji LNG-terminala na Krku postalo je sredstvo političke homogenizacije što je u Rijeci i na Kvarneru, potpuno neočekivano, ujedinilo i najveće političke protivnike. Rečki gradonačelnik Vojko Obersnel, kao i bivši HDZ-ovac, a sada nezavisni gradski odbornik Hrvoje Burić, političari koji ne mogu da se dogovore ni oko čega, zajedno protestuju protiv krčkog terminala. Obersnel smatra da taj projekat nameće Zagreba, dok Burić čak preti blokadom krčkog mosta.
- pročitajte još: Čiji će gas kupovati Hrvatska?
Protiv terminala, koji je za hrvatsku Vladu strateški projekat za koji je Evropska komisija odobrila 102 miliona evra bespovratnih sredstava, i koji bi trebalo da bude pušten u pogon sledeće godine, pobunila se gotovo kompletna lokalna politička scena, ekološka, ali i braniteljska udruženja, što je krajnje neobično za region koja je poznat po brojnim industrijskim postrojenjima.
U ostrašćenoj atmosferi, međutim, rasprava o velikom projektu podseća na razgovor gluvih. Predsednica opštine Omišalj Mirela Ahmetović objašnjava za DW da je projekat ekološki, ekonomski i bezbednosno neprihvatljiv, ali i nezakonit. Ta mlada i perspektivna članica SDP-a tvrdi da projekat nije u skladu s prostornim planom i važećim hrvatskim zakonima, zakonom o graditeljstvu i prostornom planiranju. „Najavom Lex LNG biće prekršen i zakon o pomorskom dobru i morskim lukama. Samo želimo da zaštitimo zakone ove zemlje, a pozivamo Vladu da učini isto, jer mi nećemo odustati“, odrešita je Mirela Ahmetović.
Prvo kopno, a sada i more
Predsednica opštine Omišalj podseća da je lokalna zajednica svojevremeno prihvatila, doduše nevoljno, projekat kopnenog LNG-terminala, za koji su obezbeđene sve dozvole, ali onda je došlo do neobjašnjive promene plana i nametanja rešenja koje podrazumeva plutajući terminal. U Omišlju, kako kaže, industrija zauzima tri puta veću površinu od stambenih površina, a sada žele da im zauzmu i more. Plutajući LNG, prema rečima Ahmetovićeve, neće koristiti lokalnoj zajednici, već samo stranim investitorima. Ona je podsetila da je firma „LNG Hrvatska“ javno priznala da u rom projektu „moraju da se koriste najjeftinije ekološke metode da bi investicija bila isplativa i da bi se ostvario najveći profit“. „Da li je to normalno“, pita Mirela Ahmetović, tvrdeći da Omišalj od projekta neće dobiti ništa osim 100.000 kuna komunalne naknade.
- pročitajte još: Kako se Krk „otcepljuje“ od Hrvatske
Za tvrdnje prema kojima protivnici projekta plutajućeg terminala rade za ruske interese kaže da su „glupe“. „Na glupe teze teško je dati pametan odgovor. Radim za platu od 10.500 kuna koju dobijam od građana Omišlja, i to zato da branim i poštujem hrvatske zakone i volju građana Omišlja, što i činim. Moje je pitanje: ko plaća ’LNG Hrvatska’ i u čijem interesu radi ta firma, kompletna Vlada i predsednica države“, pita Mirela Ahmetović.
Drugu stranu ove priče potražili smo kod Andreje Ane Lopac. Nakon razgovora s tom glavnom operativkom firme „LNG Hrvatska“ stiče se utisak da ona i predsednica opštine Omišalj ne govore o istom projektu. Žaleći se da uopšte nema pristup medijima i da njena firma mora da plaća oglase kako bi građanima pružila informacije o terminalu, Ana Lopac nas uverava da je plutajući terminal na Krku potpuno u skladu s prostornim planom Primorsko-goranske županije i opštine Omišalj, kao i sa hrvatskim zakonima. Ona poziva čitaoce da se i sami u to uvere proverom opštinskog i županijskog prostornog plana, u kojima izričito stoji da se projekat razvija fazno, upravo na lokaciji na kojoj ga firma „LNG Hrvatska“ i razvija. Lokacija terminala, prema njenim rečima, definisana je odlukom vlade iz 2008, s tim da Ana Lopac o LNG-terminalu govori kao o projektu s dve faze. Prva faza odnosi se na plutajući, a druga na kopneni terminal, koji će biti izgrađen naknadno.
Ne 400 nego 5,8 tona hipohlorita
Projekat je, prema njenim rečima, finansijski isplativ i donosi dugoročnu korist privredi i lokalnoj zajednici, a ne samo investitorima. Krčki LNG je, tvrdi Ana Lopac, bezbedan i udovoljava svim ekološkim standardima, a njegov uticaj na more biće neznatan. Ona objašnjava da će terminal za rad da koristi toplinu morske vode, a razlika u temperaturi mora, zbog rada terminala do 200 metara od postrojenja, biće manja od jednog stepena Celzijusa, a na 300 metara razlika više neće biti merljiva. Kada je reč o hipohloritu, hemijskom jedinjenju koje će biti ispuštano u more, a oko čega se takođe stvara velika fama, njegova količina, kaže, neće iznositi 400 tona godišnje, kako se čulo na protestnom skupu u Rijeci, već 5,84 tona pri maksimalnom kapacitetu.
- pročitajte još: Odakle će doći gas?
„Poređenja radi, LNG-terminal u Litvaniji smešten je u laguni koja je nacionalni park i zakonom zaštićeni rezervat za ptice. Volumenom, izgledom, svetlom, bukom i generalno svojim radom, terminal nije uticao na kvalitet boravka turista u nacionalnom parku, život zaštićenih ptica, kvalitet života lokalnih stanovnika, a nalazi se 300 metara od naseljene gradske četvrti. Ni drugi LNG-terminali nisu negativno uticali na turizam regiona u kojima su smešteni. Štaviše, na svim lokacijama LNG-terminala zabeležen je povećan broj smeštaja vezan uz industrijski i kongresni turizam, savetovanja, kurseve i školovanja“, ističe Ana Lopac, koja svoje tvrdnje potkrepljuje izjavama brojnih hrvatskih pomoraca i dugogodišnjih radnika na plutajućim terminalima.
Najekološkiji brod u zalivu?
Jedan od njih je i Ivica Gržac, inženjer gasa na LNG-terminalu „Independence“ u Litvaniji, koji je ovih dana u riječkom „Novom listu“ izjavio da su brodovi za prevoz tečnog prirodnog gasa najsigurniji brodovi današnjice, te da bi plutajući LNG-brod u Omišlju definitivno bio najekološkiji brod u Riječkom zalivu. „Kamo sreće da je plutajući terminal najveći zagađivač u regionu, tada bismo lepu i ekološki čistu budućnost ostavljali našoj deci u nasljeđe. Bojim se da zbog neupućenosti, te kojekakvih lobija, takva budućnost nije realna“, pesimista je Gržac.
- pročitajte još: Političke i gasne igre na Balkanu
Stručno mišljenje o LNG-terminalu na Krku potražili smo i od energetskog stručnjaka, profesora Igora Dekanića, i od njega dobili zanimljiv odgovor. Dekanić, koji inače smatra da je Hrvatskoj taj projekat potreban zbog energetske bezbednosti i pouzdanog snabdevanja prirodnim gasom, podvlači da aktuelni spor nema veze sa strukom i energetikom, ali ima s politikom. A pošto je on energetičar, a ne političar, ne želi, kaže, ni da ga komentariše. „Ni protivnici ni zagovornici projekta nisu vodili računa o energetskim interesima, već o raznim drugim ekonomskim i političkim interesima. Ovde nije u pitanju interes energetike“, naglašava Dekanić.
Drugim rečima, krčki LNG očigledno postaje žrtva političkog prepucavanja.