Nesporazum oko sporazuma Tuđman-Izetbegović

Sporazum o granicama koji su na marginama prvog samita Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu u Sarajevu 1999. godine potpisali predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović danas se dovodi u pitanje, prvenstveno u Republici Hrvatskoj.

Najava hrvatske vlade da će pokrenuti ratifikaciju sporazuma, izazvala je oštre reakcije opozicije predvođene Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) i civilnih struktura vlasti s juga Hrvatske koji tvrde da bi Hrvatska ratifikacijom sporazuma izgubila ostrva Veliki i Mali Školj i vrh poluostrva Kleka. „Hrvatska bi se time odrekla dela svog teritorijalnog suvereniteta“, tvrdi Vladimir Šeks iz HDZ-a.

U fokusu se tako našla morska granica između dveju zemalja, iako sporazum tretira i druga potencijalno sporna područja kod Martin Broda i Bosanske Kostajnice. Mišljenja eksperata su podeljena, ali preovladava ubeđenje da bi Hrvatska, u slučaju propasti sporazuma, u eventualnoj međunarodnoj arbitraži oko pomenutih ostrva, izgubila spor sa BiH.

Moguće osporavanje sporazuma i u BiH?

„Granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, onako kako je definisana ugovorom koji su 1999. godine potpisali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, pravedna je, a ključne tačke oko kojih se podigla bura, Veliki i Mali Školj i vrh Kleka, prema međunarodnoj praksi razgraničenja, pripadaju BiH. Da Hrvatska izađe na arbitražu, izgubila bi“, tvrdi Vladimir Đuro Degan, rukovodilac Jadranskog instituta Hrvatske akademije nauka i umetnosti.

U međuvremenu je i predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik rekao da će „RS morati da osporava ratifikaciju sporazuma o granici Hrvatske i BiH, koji su potpisali Alija Izetbegović i Franjo Tuđman, ako to ne zadovoljava interese Republike Srpske na reci Uni kod Kostajnice“, što je nagoveštaj mogućeg osporavanja Sporazuma i u BiH.

Zagrebački analitičar Davor Gjenero veruje da je konflikt oko sporazuma osmišljen kako bi se stekli poeni na unutrašnjepolitičkom planu. „U slučaju propasti sporazuma Tuđman-Izetbegović, dugoročno bi se moglo dešavati mnogo toga sličnog onome što se dešavalo između Slovenije i Hrvatske, nakon propasti sporazuma Račan-Drnovšek“, kazao je Gjenero za Dojče vele.

Propast Sporazuma ugrozio bi odnose između BiH i RH

„Na kraju će konačno rešenje razgraničenja između Hrvatske i Slovenije biti vrlo slično onome što je bilo zacrtano u sporazumu Račan-Drnovšek, ali su dve zemlje izgubile preko deset godina za razvijanje dobrosusedskih odnosa jer su bilateralni odnosi deset godina bili kontaminirani, iako se radi o teritoriji koja je za obe zemlje sasvim nevažna“, pojašnjava Gjenero.

Propast sporazuma Tuđman-Izetbegović dugoročno bi zakomplikovao odnose između Hrvatske i BiH. „Kako je premijer Zoran Milanović najavio da će se za valjanost ratifikacije insistirati na dvotrećinskoj većini u Saboru, to ostavlja utisak da je Hrvatska vlada spremna na propast sporazuma, a današnji politički kapaciteti su takvi da novi sporazum jednostavno ne bi bilo moguće postići“, kaže Gjenero.

U odnosima između dveju zemalja nije sporna samo granica u Malostonskom zalivu. Sa istom dozom dramatizacije sa kojom se u Hrvatskoj govori o mogućem „gubitku teritorija“, u Bosni i Hercegovini se priča o Pelješkom mostu kao o svojevrsnoj pretnji pomorskim ambicijama BiH. „Nećemo dozvoliti blokadu BiH na moru“, rekao je ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija nakon trilateralnog (BiH-HR-EU) sastanka u Briselu.

Pelješki most i pomorske ambicije BiH

No, niko ne može da ospori da je povezivanje južne i severne teritorije strateški važno za Hrvatsku, kao što je i za BiH važan nesmetan pristup otvorenom moru. „Mi neumski koridor tretiramo integralno sa lukom Ploče, te povezivanjem Pelješca i prolaska kroz Neum tunelima, mostovima, koridorima, dakle na razne načine“, kazao je Lagumdžija nakon sastanka u Briselu.

On je dodatno objasnio da je Evropska komisija odlučila da se uradi studija izvodljivosti koja bi trebalo da uvaži sve aspekte, te da bi u pregovore trebalo da bude uključena i BiH. Hrvatska je, u međuvremenu, dobila od EU 200.000 evra za izradu predstudije izvodljivosti izgradnje Pelješkog mosta. Predstudija bi, prema rečima hrvatske ministarke spoljnih poslova Vesne Pusić, trebalo da uzme u obzir i izgradnju koridora kroz neumsko zaleđe.

Davor Gjenero smatra da je Pelješki most „sasvim besmislen i skup projekt“, i da bi rešenje pre trebalo tražiti u uspostavljanju tzv. neumskog koridora. „Potrebno je istrajati na racionalnim rešenjima, a ne izazivati nove političke probleme. Insistiranjem na Pelješkom mostu od strane Hrvatske i EU bila bi upućena opasna poruka da se želi da se BiH zaobiđe i izoluje“, tvrdi Gjenero.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković