Neprijatna razglednica homofobije iz Budve!

Da li su ovim građani Crne Gore  zadovoljili očekivanja Evrope? Mlada Crnogorka, ponosna na svoje poreklo, prekrila se nacionalnom zastavom. Iako se ne slaže sa jako crvenom bojom, stavila je preko očiju rozu masku venecijanske zavodnice. Čemu onda izbledeli crni kačket? Da bi prošetala.

Jedino sakrivena naša sagovornica mogla je da bude ono što jeste na 20 minuta u svojoj zemlji. Učestvovala je na prvoj Paradi ponosa održanoj u Crnoj Gori: „Napokon, po prvi put u životu svom, osećala sam se slobodno, iako sam pod maskom. Mislim da treba da nastavimo sa ovim, da izguramo svoja prava.“

Psovke i kamenice za učesnike Prajda

Nismo joj stajali na muku i pitali zašto neće da se otkrije. Odgovor smo dobili i ne tražeći ga, od 1.000 okupljenih protivnika gej zajednice. Psovke, vređanje, pozivanje na linč... kamenice i čaše leteli su centrom Budve. Mladi, stari razjareni ljudi, devojke, žene, majke, pa i po neka baka, našli su se u drugoj povorci – onoj protiv održavanja prvog crnogorskog Prajda.

Linija razdvajanja policajci, koji su juče bili na nivou zadatka. Pored nekoliko povređenih sa obe strane, dramatičnih posledica nije bilo. Ali to nije za utehu, saglasni su predstavnici civilnog sektora koji su podržali povorku. Profesorka Božana Jelušić, rođena Budvanka, koja godina pokušava da podigne nivo crnogorske svesti, pitala se zašto ti branioci časti, morala i porodice ne demonstriraju takvu silu protiv korupcije, kriminala i divlje gradnje.

„Porodica se brani dobrom poreskom politikom za dečije proizvode, pravima za porodilje i žene, dobrim ekonomskim ulaganjima i investitorima“, vatreno je podržala profesorka svega nekolicinu predstavnika seksualnih manjina u Crnoj Gori, koji su imali dovoljno hrabrosti da u sredu, 24. juna prošetaju pod duginim bojama.

Stidljiva podrška političkih partija

Nije izostala politička podrška. Više deklarativna, nego istinska, jer među predstavnicima svega tri partije, nije bilo jakih imena. Sa tim ne možemo u Evropu. Ali smo makar krenuli, dodaje savetnik za ljudska prava predsednika Vlade Jovan Kojičić. „I najrazvijenije demokratije kada su počinjale sa ovakvim procesom imale su vrlo slične situacije. Crna Gora i Budva su pokazale jedan vid tolerancije, iako će uvek postojati manje grupe koje svi u tom kontekstu imaju.“

Ministar unutrašnjih poslova Raško Konjević podržao je Povorku ponosa, ali iz Podgorice: “Svi smo deklarativno za to da budemo dio evropske porodice. Mi želimo da budemo dio Evropske unije zato što želimo da poštujemo ljudska prava. Iz ovakvih događaja treba da naučimo da budemo tolerantniji i da poštujemo razlike” rekao je ministar unutrašnjih poslova, poručujući uhapšenima da neće biti kompromisa prema onima koji su prekršili zakon.

Štrik na evropskom putu Crne Gore?

Upravo je povorka i bila jedan od zadataka u okviru evropskih integracija, što je potvrdio i primer Hrvatske. Poput njenog splitskog Prajda, crnogorski organizatori izabrali su Budvu, nadajući se da su primorci tolerantniji. Iako su se uverili u suprotno, zadovoljni su, kaže Zdravko Cimbaljević, prvi javno deklarisani homoseksualac u Crnoj Gori: “Veoma sam zadovoljan i srećan. Voleli bismo da građani imaju razumevanja da mi ovo ne radimo da bi nekog provocirali, već da dokažemo da je LGBT zajednica u Crnoj Gori ugrožena i da mora biti vidljiva.”

A dokazivanje će morati da nastave. Neprijatna razglednica homofobije, koju su razjareni protivnici LGBT zajednice poslali iz Budve, samo pojačava zabrinutost zbog podataka da preko 50 odsto tinejdžera homoseksualnost vidi kao bolest. To je pokazalo istraživanje NVO „Juventas“, urađeno tokom aprila i maja u 32 srednje škole. Pitanje je koliko svest o pravu na različitost može da se promeni do oktobra, kada je zakazana nova Parada ponosa u Podgorici.

Autor: Jelena Kulidžan, Podgorica
Odg. urednik: Jakov Leon