Nepoverenje u nemačke medije: izveštavaju u korist Izraela?

Rat u Pojasu Gaze traje već skoro 11 meseci, a nemački mediji su stalno na udaru kritika zbog svog izveštavanja. „Mediji u Nemačkoj izveštavaju jednostrano i to u korist Izraela“ – kritika je koja se stalno može čuti. Da li gledaoci, slušaoci i čitaoci gube poverenje u nemačkre medije?

Novinari TV-magazina ZAPP javnog servisa NDR o tome su naručili reprezentativnu anketu od Instituta za istraživanje javnog mnijenja Infratest Dimap. Rezultat: 40 odsto ispitanika ima veliko poverenje u nemačko izveštavanje o ratu u Gazi i vojnoj ofanzivi Izraela, ali 48 odsto njih, dakle skoro svaki drugi ispitanik, ima malo ili nimalo poverenja.

Dovodi se u pitanje nepristrasno i izbalansirano izveštavanje

„To je prilično loš rezultat za jednu reprezentativnu anketu o poverenju u medije“, kaže Karola Rihter. Ona je profesorka na Institutu za komunikacije Slobodnog univerziteta u Berlinu, gde između ostalog istražuje i način izveštavanja o ratu na Bliskom istoku u stranim zemljama. I s obzirom na to da u Nemačkoj generalno gledano postoji osnovno poverenje u izveštavanje klasičnih medija, ona smatra da su rezultati ove ankete veoma značajni.

Glavni urednik javnog servisa ARD Oliver Ker smatra da su ove brojke šokantne – iako naglašava da su nemački mediji ocenjeni kao celina, i da se pri tome nije gledalo samo na izveštavanje javnih servisa. „Sveukupno je zastrašujuće što toliko mnogo ljudi nema poverenja u izveštavanje nemačkih medija“, ističe Ker.

Anketa je pokazala i da 38 odsto ispitanih smatra da je izveštavanje o ratu u Gazi izbalansirano, ali istovremeno 31 odsto njih misli da nemački mediji previše staju na stranu Izraela. Samo pet odsto ispitanih ocenjuje da nemački mediji daju preveliku podršku palestinskoj strani, dok 26 procenata ne može ili ne želi da dâ odgovor.

Suviše malo palestinske perspektive?

To što skoro trećina ljudi oseća da u nemačkim medijima postoji pristranost u korist Izraela je „visoka i neobična brojka“, ocenjuje ekspertkinja za komunikacije Rihter. A glavni urednik ARD-a Ker ukazuje da postoje različiti faktori koji stvaraju takav utisak: „Jedan razlog može biti taj da u ovom sukobu mnogi ljudi, po mom mišljenju, nepokolebljivo stoje na jednoj strani.“ Zato je, kaže, za njih teško objektivno izveštavati.

Zašto ljudi imaju utisak pristrasnosti u korist Izraela? Jedan od razloga koji se često navodi na društvenim mrežama jeste da je palestinska perspektiva suviše malo zastupljena u nemačkim medijima. Da bi se proverilo da li je taj utisak tačan, novinari TV-magazina ZAPP pregledali su sve emisije uživo na javnim servisima ARD i ZDF, koje su emitovane od 7. oktobra do kraja jula. U 15 emisija ARD-a koje su se bavile ratom na Bliskom istoku, bila su tri gosta palestinskog porijekla. Znatno više, njih deset, imalo je izraelsko državljanstvo.

Na pitanje, zašto u emisijama uživo postoji takva neravnoteža, glavni urednik ARD-a Oliver Ker odgovara: „Zapravo, ne mogu da verujem da je to tako.“ Prema njegovom mišljenju, redakcije i novinari ARD-a obično paze na ravnotežu i izbalansiranost. „Da je bilo značajnijeg odstupanja, ja bih to primetio.“

U emisijama na ZDF-u koje se emituju uživo, slika je drugačija: U 30 emisija o ratu, bilo je ukupno osam nastupa ljudi s palestinskim poreklom, a devet je imalo izraelsko državljanstvo.

Kritike na izveštavanje o studentskim protestima

Posebnu ulogu u izveštavanju o ratu u Gazi i Izraelu ima izdavačka kuća Aksel-Špringer. U sklopu te kuće su novine i TV-kanal „Velt“, kao i tabloid „Bild“, najtiražniji list u Nemačkoj. Ta izdavačka kuća ima sopstveni „zakon“, koji se sastoji od pet načela. Jedno od njih glasi: „Podržavamo jevrejski narod i pravo na postojanje države Izrael.“

„Mislim da solidarnost s jevrejskim narodom i pravo Izraela na postojanje podržavaju i mnogi drugi mediji“, kaže Karola Rihter. Ali, iz toga, za medije izdavačke kuće Špringer proizilazi da Palestince i sve one koji kritikuju Izrael „treba diskreditovati i da protiv toga treba pisati“, ocenjuje Rihter.

Jedan od istaknutih i mnogo kritikovanih primera iz meseca maja bio je sledeći: kada su se profesori sa berlinskih univerziteta izjasnili protiv toga što je policija nasilno uklonila studente koji su na demonstracijama podržavali Palestince, „Bild“ je o njima „pisao polemično“ – pa je još i objavio fotografije i puna imena profesora.

Izdavačka kuća Špringer je na nekoliko pisanih pitanja novinara ZAPP-a dala samo uopštene odgovore. U njima naglašava da je nezavisnost novinara i urednika jedno od njenih najvažnijih načela. „Ta nezavisnost podrazumeva da redakcije iz svog ugla gledanja izveštavaju o politici izraelske vlade, ali i jasno i nedvosmisleno o terorističkom napadu Hamasa i njegovim antisemitskim aktivnostima kojima se taj napad relativizuje.“

Narativi izraelske vojske

Još jedna optužba na račun nemačkog izveštavanja o ratu na Bliskom istoku glasi: narativi, koji delom dolaze od ekstremno desne izraelske vlade ili vojske, često se u nemačkim medijima nekritički preuzimaju. Za to postoje primeri u novinama, onlajn medijima, ali i na centralnom dnevniku ARD-a Tagesšau.

Desetog jula izraelska vojska pozvala je sve stanovnike Gaze da napuste grad, a istog dana na dnevniku ARD-a u 14 sati iz Tel Aviva se uživo uključila novinarka Laura Goudkamp. Na pitanje iz studija gde bi civili trebalo da odu, ona je najpre rekla da će izraelska vojska dati informacije stanovništvu Gaze o tome, a zatim je kasnije dodala: „I usmenim putem se, naravno, prenose informacije o tome gde i kako ljudi mogu da napuste grad koristeći bezbedan koridor kako bi se sakrili u skloništima na periferiji grada.“

Koliko je poznato, u Gazi ne postoje takvi bezbedni koridori za bekstvo, niti skloništa. Kristijan Limpert, šef dopisništva ARD-a u Tel Avivu, koje je i odgovoran za taj prenos uživo, priznaje: „To je bila greška, koja nije smela da se dogodi i koja naravno ozbiljno narušava ugled našeg dopisništva.“ ARD sada navodi da se svakodnevno trudi da objektivno izveštava o različitim događajima, a redakcija dnevnika „Tagesšau“ tu konkretnu grešku je i ispravila.

Uočljiv trend

Primeri poput ovog odmah se dele na društvenim mrežama, munjevito se šire i umanjuju poverenje. Mnogi ljudi se na kraju u potpunosti okreću od tradicionalnih medija i informišu se samo putem društvenih mreža. Izveštaje etabliranih medija često primete samo ako neko na nekom profilu kojem veruju kritikuje te medije. Uravnoteženim izveštajima se ne poklanja pažnja.

Komunikološkinj Karola Rihter kaže da se tu nazire svojevrstan trend: „Čini se da će doći do neke vrste fragmentacije u društvu, što znači da različite perspektive više neće biti u međusobnoj vezi.“ Sve u svemu, rat u Izraelu i Gazi ostaje jedna od najtežih tema za nemačke medije.