Nepodnošljiva lakoća pljačkanja
4. novembar 2018.
Povika drž’te lopova veoma dobro funkcioniše od dolaska Naprednjaka na vlast, ali ponekad se i kroz zatvorene srpske medije provuku vesti koje svedoče da je i njihova glavna ideologija – zgrtanje novca. Nezakonito ili zakonito, svejedno, važan je samo konačan zbir na bankovnim računima ili slamaricama. I dok traje neprekidna kampanja protiv bivše vlasti, koja je navodno pokrala sve što se može pokrasti, činjenice govore da je para za otimanje ostalo i novim vlastima.
Navodi se tako da u vladajućoj koaliciji postoje brojni funkcioneri koji po raznim osnovama primaju i po pet plata, a najbolji među njima uzimaju i čitavih 20.000 evra mesečno.
Srpska javnost je tako nedavno zabeležila obraćanje bivših predavača na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, koji tvrde da su ostali bez posla i produžetka ugovora, dok su predavači u toj školi i dalje visoki funkcioneri SNS i poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Pri tome ih niko nije video na predavanjima, a primećeni su samo na svečanosti povodom dana škole. Iako je inspekcija utvrdila da su oni nezakonito angažovani, čitava stvar se završila tako što su prozvani naprednjaci još jednom sve okarakterisali kao opozicionu izmišljotinu.
Član partije – trostruki građanin
Čitav slučaj za politikologa Duška Radosavljevića svedoči da su u „inspekcije i državni organi nemoćni protiv visoko pozicioniranih političara. Sa druge strane, to nam pokazuje da ste kao nosilac članske karte vladajuće partije trostruki građanin ove države. Ako to nemate, vi ste onda prosti puk koji mora da se divi sadašnjim vlastima i da s vremena na vreme izađe na izbore i potvrdi njihovu vlast.“
Građanima ovakvi slučajevi pokazuju da je trgovina uticajem ključna stvar u državi, ističe za DW predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković. „Građani pri tome mogu samo nemoćno da gledaju kako se urušava sistem obrazovanja, od lažnih diploma do poslova koje neko obavlja a niko ga na poslu nije video. Ali, tu vrstu nameštanja poslova, razmene usluga, dilovanja – to na žalost možete da vidite kroz čitavu istoriju parlamentarizma u Srbiji.“
Kako sadašnje vlasti pokušavaju da se javnosti predstave kao skupina patriotskih volontera imunih na ovozemaljska zadovoljstva i prozaične stvari poput novca, Duško Radosavljević podseća na poznatu izreku: kad god čujem reč patriotizam gledam da li mi je tu novčanik.
„Korak po korak, vidite da je pljačka sastavni deo strategije sadašnje vladajuće koalicije. Njih ne može abolirati to što pričaju da su i prethodnici krali – a jesu – jer građanima Srbije nije nikakva uteha to što su ih svi redom pljačkali tokom tridesetak godina višestranačja“, navodi naš sagovornik.
Partijski (ne)radnici
Sa druge strane, vlasti takođe pokušavaju da se predstave kao neumorni borci za poboljšanje ekonomije, i kao nesebični zaštitnici radničkih prava. Realnost je da se kao glavni motiv za bavljenje politikom ipak pojavljuje novac.
Zoran Stojiljković za DW ističe da to pokazuju i istraživanja: „Kada pitate kandidate zašto su se našli na listama za poslanike i odbornike – oni kažu zbog vrha političkih stranaka. A u osnovi ove vlasti je rad u korist korporativnog kapitala. O tome govore i konkretni indikatori. Šta god vlasti govorile, ako u zemlji rastu nejednakosti između najbogatijih i najsiromašnijih – tu ne pomažu nikakve lažne suze o sudbini radnika i nezaposlenih.“
Veliki broj građana Srbije je veoma prijemčiv za kvalifikacije bivše vlasti kao „žutih lopova“, ali u isto vreme očito nemaju ništa protiv toga da ih sadašnja vlast pljačka. Reklo bi se da je nakon šest godina sadašnje vlasti važnije ko trenutno tamani pare iz vaših džepova. Ali, koliko god plata imao Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS u srpskoj skupštini (a srpski mediji navode da prima pet plata) - rejting Naprednjaka je i dalje preko 50 procenata.
Duško Radosavljević smatra da će se i ova vlast od strane građana, bez ikakvih pardona, nazivati lopovskom, ali tek kada padnu sa vlasti. „To je već deo mentaliteta. Pokušavaće da se što više približe aktuelnim vlastima, ali će pričati sve najgore o njima kad padnu sa vlasti.“
Radosavljević dodaje da je za to delimično krivac i opozicija. „Umesto da se sa vlastima bori oko ekonomije i životnog standarda, i skreće pažnju na kriminal vlasti, oni se bave nekim vanvremenskim pitanjima: srpstvo, Kosovo, vasiona, i tako dalje. Na taj način ostavljaju utisak da su optužbe vlasti protiv njih tačne“, kaže Radosavljević.
Taj fenomen i nije tako teško objasniti, skreće pažnju Zoran Stojiljković. „Kada u istraživanjima svaki treći građanin kaže da bi zbog posla uzeo partijsku knjižicu bilo koje vladajuće stranke – što je društveno nepoželjan odgovor – onda mnogo toga postaje jasnije. Međutim, tu bi trebalo napomenuti da je rok upotrebe populizma neograničen, ali nije lidera koji na taj način dolazi na vlast.“