Nemoguća misija u Vašingtonu
23. maj 2018.
Iranski nuklearni sporazum
Prva tačka dnevnog reda po svojoj prilici bi trebalo da bude Iran. Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo je tokom ove nedelje više nego jasno stavio do znanja kako Vašington gleda na tu temu. SAD će Iranu uvesti „najstrože sankcije u istoriji“ uz „do sada neviđeni pritisak na iranski režim“. Iran, kako je poručio Pompeo, nikada neće dobiti „blanko ček“ za dominaciju nad Bliskim istokom. Za novi sporazum, američki ministar je Iranu postavio visoke prepreke: Teheran mora da obustavi svoj raketni program i da se ubuduće drži dalje od svih sukoba u regionu, uključujući i Jemen i Siriju. Tak tada će Vašington ponovo ukinuti sankcije.
Pre dve nedelje američki predsednik Donald Tramp proglasio je da je nuklearni sporazum sa Iranom „najgori sporazum svih vremena“ i istovremeno najavio njegovo ukidanje. Uprkos žestokim protestima partnera – Francuska, Velike Britanije i Nemačke. Tramp je istovremeno zapretio da će uvesti sankcije evropskim firmama ukoliko i dalje budu poslovale sa Iranom. Evropska unija želi da spasi sporazum, a firmama iz EU, koje zbog poslovanja sa Iranom Vašington bude kaznio, želi finansijski da priskoči u pomoć.
Trgovinska neravnoteža i carine
Donald Tramp prebacuje Evropskoj uniji, a naročito Nemačkoj, nepoštene metode kada je u pitanju ekonomska politika. Navodni dokaz za to je američki trgovinski deficit u razmeni sa Evropom u visini od 151 milijardom dolara. Američki predsednik je zato zapretio uvođenjem carina na evropski čelik i aluminijum. Za sada su te mere „na ledu“ do prvog juna. U poslednje vreme Tramp je pretio i carinama na nemačke automobile. Pregovori oko Transatlantskog trgovinskog sporazuma (TTIP) već godinama su zamrznuti.
Nemačka je veliki zagovornik TTIP, a Evropska komisija smatra da bi taj sporazum Evropskoj uniji doneo dodatni trgovinski obim od 120 milijardi evra sa SAD. Berlin je signalizirao Vašingtonu da je spreman da pregovara i o carinskom sporazumu koji je poslednji put „osvežen“ 1994.
U slučaju da SAD zaista započnu trgovinski rat, Nemačka je zapretila carinama na američke proizvode, poput motorcikala, farmerki i viskija.
Budžet za odbranu
„Nemačka mora više da uplati za NATO i da poveća svoj vojni budžet“, poput mantre ponavlja američki predsednik. Nemačka bi trebalo, kako se dalje može čuti iz Bele kuće, da povgeća izdvajanja za vojne svrhe na dva odsto BDP-a, kao što su se to NATO-države obavezale 2014. „Sadašnja situacija je nepravedna prema Vašingtonu“, tvrdi Trump.
Nemačka trenutno izdvaja 1,2 odsto svog BDP (oko 37 milijardi evra) za odbranu. Do 2021. taj iznos bi trebalo da se poveća na 42 milijarde. Nemačka u početku želi da poveća izdvajanja za vojne svrhe na 1,5 odsto, a tek kasnije da pređe na dva odsto. U Berlinu tvrde da svojim relativno visokim izdvajanjima za pomoć zemljama u razvoju (23,3 milijarde evra za 2016.) pomažu da se smanji rizik od konflikata širom sveta čime se takođe doprinosi međunarodnoj bezbednosti.
Ekologija
Nemačka je jedan od vodećih zagovornika Pariskog sporazuma o klimi i smanjenja emisije štetnih gasova – i to iako sama neće uspeti da ostvari ciljeve postavljene tim sporazumom. Smanjenje emisije izduvnih gasova za 14 odsto (u poređenju sa 2005.) do 2020. nije ostvarivo, 2016. je ostvareno smanjenje od samo šest procenata.
- pročitajte još: SAD više nisu u igri – ali tu je Kina
Donald Tramp je najavio da će se SAD povući iz Pariskog sporazuma. Ta odluka će međutim, zbog raznih obaveza iz sporazuma, na snagu da stupi tek 4. novembra 2020, dan nakon sledećih predsedničkih izbora. Ipak, mnoge američke savezne države, pa i gradovi pojedinačno, žele da se i dalje angažuju u zaštiti klime.
Migranti i izbeglice
Razlike između stavova Nemačke i Angele Merkel s jedne, odnosno Donalda Trampa i SAD s druge strane, nigde nisu toliko očigledne kao kada je reč o migracijama i izbeglicama. I dok Tramp na granici sa Meksikom želi da izgradi zid kako bi sprečio dolazak novih migranta, u Nemačku je na vrhuncu izbegličke krize 2015. stiglo 900.000 ljudi. Za Trampa je to „puštanje ilegalnih useljenika“ u zemlju „katastrofalna greška“. Istovremeno, Angela Merkel ocenjuje da gradnja zida na južnoj granici SAD „neće rešiti probleme“.
Nemačko-ruski gasovod
Donaldu Trampu je trn u oku i rusko-nemački gasovod Severni tok 2 kojim bi godišnje oko 55 milijardi kubnih metara ruskog gasa trebalo da stiže u Nemačku. Prema mišljenju Vašingtona, taj gasovo će povećati nemačku zavisnost od Kremlja i istovremeno povećati pritisak na istočnoevropske partnere.
Članovi američkog Senata, kako republikanci tako i demokrati, nedavno su od Trampa čak zatražili da zaustavi gradnju Severnog toka 2 i to „svim sredstvima“. U pozadini toga je želja Amerikanaca da Evropi prodaju više svog gasa dobijenog procesom frakinga. Ali gas dobijen na taj način još uvek je suviše skup i nekonkurentan na međunarodnom tržištu. Ako se SAD, međutim, odreknu carina na čelik i aluminijum, postoji verovatnoća da će Evropska unija pristati na kupovinu skupog američkog tečnog gasa.