Nemci uglavnom podržavaju mere, nezadovoljni prave stranku
6. maj 2020.
Od polovine marta su u Nemačkoj na snazi bile drastične mere u borbi protiv širenja korona-virusa. Razne ankete su redovno pokazivale značajnu podršku građana tim merama, a tako je i sada, kada se Nemačka, korak po korak, vraća u redovan život.
Mere vlasti podržava 76 odsto građana, pokazuje reprezentativna anketa koju su sproveli Tehnički univerzitet u Ilmenau i Univerzitet u Bernu. I to iako 48 odsto ljudi misli da su im „značajno" ograničena osnovna prava, a 35 odsto se „nervira" jer nemaju uobičajenu svakodnevicu. Prema anketi, 64 odsto ljudi odbija „prebrzo" popuštanje mera.
„Postoji znatna korelacija između pitanja da li se neko lično oseća zdravstveno ugroženim i pitanja da li zagovara brzo ukidanje mera", kaže Jens Voling, profesor političke komunikacije sa Univerziteta u Ilmenau. „Za ukidanje mera se zalažu pre svega oni koji posmatraju korona-virus kao bezopasan za sebe", rekao je on za Špigel.
Voling je kao „dramatičan" nazvao nalaz da, uprkos podršci merama Vlade, čak 85 odsto ljudi ima utisak da tokom krize nemaju nikakvog uticaja na poteze vlasti. „Tako nešto još nikad nisam video. I tokom izbegličke krize je bio jak osećaj ljudi da nemaju uticaja na svoju vlast, ali to nije bilo ni izbliza izraženo kao danas."
Profesor Voling je dodao da se primećuju „pukotine" među različitim društvenim grupama, baš kao što je bilo po pitanju izbeglica ili klime. Najveću podršku Vladi daju oni koji se informišu prevashodno putem javnog servisa, dok su protivnici glasniji na društvenim mrežama.
„Tu se ubrajaju pre svega ljudi kojima ekonomski ne ide tako dobro i koji su politički više ukotvljeni desno od centra. Naravno, to nisu samo teoretičari zavere i desničarski radikali, već često ljudi koji teško finansijski ispaštaju zbog krize", rekao je Voling za Špigel.
Da li je nezadovoljstvo dovoljno da izrodi sasvim novu političku partiju? Tagesšau, portal javnog servisa, piše o stranci nazvanoj „Otpor 2020" koju je pokrenuo Bodo Šifman, specijalista za uho, grlo i nos iz gradića Zinshajma.
„Na početku je svakako bilo ispravno da se, prema Zakonu o zaštiti od zaraze, izoluju zaraženi i bolesni i zaštite rizične grupe", rekao je Šifman. „Ali za lockdown nije bilo prave indikacije."
Šifman smatra da je Vlada napravila grešku uvođenjem drastičnih mera i da tu grešku ne želi da prizna, da državni institut „Robert Koh" ne dopušta drukčija mišljenja, javni servis izveštava jednostrano, a opozicija ne radi svoj posao. „Moramo naprosto da popričamo o tome šta se desilo sa našom demokratijom i slobodama."
Plakati sa natpisom „Otpor 2020" viđeni su na demonstracijama u raznim gradovima. U Štutgartu je prošle subote demonstriralo 5.000 ljudi.
Postoje sumnje da li je partija valjano registrovana, kao i koliko ima članova. Šifman je naveo da se već 100.000 ljudi učlanilo u stranku što je izazvalo nevericu jer je to više nego što broje etablirane stranke poput Liberala, Levice i Alternative za Nemačku. Postoje sumnje da je kao član brojan svako ko poseti veb-stranicu „Otpora 2020".
Sada je potrebno da posetioci tamo unesu i svoje podatke i prihvate statut da bi se učlanili. Međutim, jedan političar Alternative za Nemačku, koja u ovom pokretu vidi opasnost od gubitka birača, prijavio je svog petla kao člana nove stranke i tako pokazao da broj članova valja uzeti sa rezervom.
Tagesšau prenosi mišljenje sociologa Matijasa Kventa koji „Otpor 2020" označava kao difuzni kolektor teoretičara zavere, desničarskih populista, levičarskih ezoterika koji se protive vakcinama, ali i građana koji osećaju nesigurnost. Kvent je to nazvao „opasnim".
Dnevni list Tagescajtung piše o „novoj partiji korona-skeptika" za koje ironično kaže da su „na tragu velike zavere".
priredio Nemanja Rujević