Nemci u potrazi za srećom
9. jun 2013.Još pre početka dužničke i krize evra mnogi su bili sigurni da veće materijalno blagostanje znači i veći kvalitet života. No, ono što je ljudima zaista važno teško se može izmeriti. Tom dilemom se dve godine bavilo 17 poslanika i 17 naučnika u Bundestagu. U četvrtak (6. juna) je Komisija za rast, blagostanje i kvalitet života predala svoj završni izveštaj. Uspešnost neke vlade meri se, ne samo u Nemačkoj, prema rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno rastu privrede.
Porodica je važnija od privrednog razvoja
To je pogrešno, smatra Angela Merkel (CDU), koja potragu za onim što ljude stvarno čini srećnim proglašava prioritetom. „Ko će se starati o tebi kad jednom budeš star i slab? Koliko ljudi poznaješ, koji bi to rado učinili za tebe?“ Kvalitet života jednostavno je više od bogatstva, kaže Merkel u kancelarskom uredu pred više od 100 stručnjaka iz zemlje i inostranstva, koji su raspravljali o rezultatima Komisije. Profesor lord Ričard Lajard, direktor Odeljenja za kvalitet života s Londonske škole ekonomije i političkih nauka, slaže se s kancelarkom. „Za ljude su posebno važni njihovi međuljudski odnosi, porodične veze, raspoloženje na poslu i u susedstvu.
Bruto nacionalna sreća
Vreme za porodicu, dokolicu i prijatelje postali su retko dobro. Zato je Karma Čitim, zamenik kraljevske vlade Butana, nemačkoj vladi predložio da sreću ne meri stopama rasta nego da radije, kao u Butanu, u prvi plan stavlja Bruto nacionalnu sreću. U tom sistemu se društveni napredak deli u devet kategorija. Standard života, zdravstvena nega, obrazovanje, dobra vlast i ekologija, to su parametri prema kojima i druge nacije mere svoj uspeh. „Mi istražujemo uz to i blagostanje stanovništva, intenzivnost međuljudskih odnosa u zajednici, kulturnu različitost i način na koji stanovnici provode svoje slobodno vreme“, rekao je Čitim.
Zvanična politika Butana nalaže formulu tri puta osam – osam sati rada, osam sati slobodnog vremena, osam sati sna. Prema toj formuli se ravnaju i zakoni. Što znači da su redovne vežbe za meditaciju u školi zakonski određene. „To ne znači da učenici moraju nekoliko sati da sede ukočeni kao kip Bude, nego to znači svakodnevno iskustvo od dve do tri minute tišine, što bi trebalo da postane deo njihovog životnog stila, jer je dobro za dušu i telo.“
Ko određuje šta je sreća?
„Šta je dobro za ljude, to ne može da odredi nijedna vlast“, kaže Ben Vorner iz SAD. On radi u zajednici koja za grad Džeksonvil od 1985. godišnje izdaje indeks o kvalitetu života. Taj indeks ne sastavljaju državni službenici, nego građani, kaže Vorner. „Mi želimo da građani sami odluče šta im je važno. Ogromna je razlika kada spojite ljude, pustite ih da razmene iskustva i na kraju glasaju za ono na šta se treba orijentisati u budućnosti."
Komisija Bundestaga zajedno sa stručnjacima za sreću došlo je do zaključka da vlasti u budućnosti moraju da obrate pažnju na mnoge indikatore. „Ne može se u isto vreme priznavati raznolikost života i očekivati da se ona može svesti na jednu brojku i da svako bude sretan“, smatra profesor Kristof M. Šmit, predsednik stručnog saveta Savezne vlade i član komisije. Šmit dodaje da bi u budućnosti ekologija i društveni balans trebalo da budu indikatori za društveni napredak.
Stručnjaci su pokrenuli javni dijalog na temu kvalitet življenja, kao i opsežne izveštaje o razvoju stanovanja, prihoda i opterećenju na poslu. Osim toga u planu je osnivanje državnog instituta za napredak, koji bi trebalo da ubrza sprovođenje predloga. Angela Merkel je najavala da će i dalje tražiti prave mere za sreću društva, a osim toga je obećala da će se i dalje održavati započeta razmena iskustava.
Autori: Rihard A. Fuhs / Svjetlana Rezo
Odg. urednica: Ivana Ivanović