Nemci se boje izbeglica, terorizma i Trampa
5. septembar 2019.
Nemce poslednjih godina najviše muči strah od ekonomskog kolapsa, terorizma, ali i od Donalda Trampa. To je pokazalo istraživanje jednog od najvećih osiguravajućih društava u Nemačkoj, „R+V osiguranja“. Ono od 1992. sprovodi istraživanja o strahovima državljana Nemačke – uostalom, osiguravajuća društva i žive od opasnosti i strahova.
Brigite Remštet iz „R+V osiguranja“ za DW kaže da ih je ove godine iznenadio pad ukupnog indeksa na lestvici. „Verovatno zbog toga što postoje hitni problemi koje bi trebalo rešiti, poput klimatskih promena. Ali znamo takođe da u godinama kada je strah bio vrlo veliki, na kraju ipak dolazi do opuštanja. To se dogodilo i ove godine“, kaže Remštetova. „Osim toga, dobra ekonomska situacija poslednjih godina imala je pozitivan efekat. Strah od nezaposlenosti, na primer, nizak je, kao i uvek.“
Konstanto izveštavanje o izbeglicama pojačava strahove
Ove godine vlada posebno veliki strah da će država biti preplavljena ogromnim brojem izbeglica. Toga se boji 56 odsto Nemaca – i to je njihov strah broj jedan prema lestvici zabrinutosti. Odmah iza toga je strah da će doći do napetosti kao rezultat daljeg priliva stranaca.
„Veoma malo ljudi zapravo ima lična, neugodna iskustva sa izbeglicama koja bi mogla da budu povod za njihov strah“, ukazuje Ulrih Vagner, profesor socijalne psihologije sa Univerziteta u Marburgu. Uz to, broj novih izbeglica od 2016. godine neprestano opada. „Debate među političarima i u medijima o toj temi takve strahove pokreću“, kaže Vagner DW.
Duboko ukorenjen strah na istoku
To koliko se ljudi o nečemu brinu zavisi od toga koliko se intenzivno o nekoj temi raspravlja. „Prema najnovijim podacima, na primer, strah od terorizma znatno je opao u odnosu na prošlu godinu“, kaže Vagner. On ističe da „mi jednostavno ne razgovaramo toliko o nekim pretećim događajima i to ljude čini sigurnijim“.
Još jedan rezultat studije pokazuje da su žene malo više zabrinute od muškaraca. „To se nije promenilo još od 1992“, kaže Brigite Remštet. Međutim, uočljiva je još jedna razlika: „Na istoku zemlje strahovi su i do deset odsto veći nego na zapadu.“ To bi moglo da objasni zašto desno-populistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD) na istoku zemlje dobija toliko glasova. Poslednji primer su izbori u nemačkim pokrajinama Brandenburgu i Saksoniji.
Brigite Remštet tu razliku objašnjava time što se mnogi ljudi na istoku osećaju napušteno jer zarađuju manje novca od ljudi na zapadu. Za socijalnog psihologa Vagnera važnu ulogu takođe igra i nedostatak iskustva u odnosu sa strancima.
„Paradoks je da manje ljudi migrantskog porekla i izbeglica živi u istočnoj nego u zapadnoj Nemačkoj, a strahovi su tamo veći. Ljudi u istočnoj Nemačkoj jednostavno imaju manje mogućnosti za sticanje iskustva sa izbeglicama“, kaže Vagner.
Strah ima svoju funkciju
Veliki strah Nemci imaju od srčanog udara i raka, kao i od toga da će biti povređeni u saobraćajnoj nesreći. Ta sudbina svake godine zadesi oko 400.000 ljudi u Nemačkoj. Ipak, to ne sprečava milione ljudi da se svakoga dana voze automobilima brzinom većom od 100 kilometara na sat.
I iako su saobraćajne nesreće svakodnevni događaji, one mnogo manje utiču na strahove ljudi od neuobičajenih događaja.
„Rezultati istraživanja ’R+V osiguranja’ takođe pokazuju da u Nemačkoj postepeno opadaju oni prekomerni strahovi“, kaže Vagner. Naravno, nije poželjno da čovek živi bez straha. „Strahovi imaju svoju funkciju. Ako znamo da su određene stvari opasne, onda ih ima smisla izbegavati“, kaže Vagner. Nepromišljeno je dakle odreći se svih strahova. Dakle, malo onog „nemačkog straha“ i nije na odmet.